Izbori su prošli, a prošla je i kriza oko sastavljanja Vlade. Neko će reći da su je skrojili, drugi da su je skrpili, treći da su je skarabudžili, ali ona je tu. Kao i svaku Vladu, treba je kritikovati, ali još nije ni startovala, pa je možda i prerano za pljuvanje. U toku je preventivni hejt, ali ne bi bilo loše da ljudi sačekaju još malo, da im ipak daju malo vremena, makar da se pokvare. Nije da neće biti kikseva, jer toliko različitih profila ljudi na jednom mjestu sigurno će iznjedriti svakakve konflikte, prepirke i faulove. Ali, nekad je važno i podržati, makar u startu, dok ne naprave prvi korak. Ali ljudi su skloni kritici, neki jer su navikli da kritikuju, drugi jer su dugo ćutali a sad više i nije toliko opasno kritikovati. Na snazi je opšta kritika, skoro svih ministara, jer ministri i vice premijeri dolaze sa svih strana(ka), pa je ovo vrijeme kad je svako meta, jer svako ima svoju kontra ciljnu grupu. Blanko podrška ne dolazi u obzir, ali očigledno da je društvo odapelo strijele ka Vladi i prije nego što su obukli odijela i ušli u kabinete.
Ključna stavka svakog kreativnog sastanka, kad se diskutuje (brejnstormuje je riječ koja kad se koristi češće ali više bode oči kad se napiše) je izbjeći zamku “idea killers”. Dakle, prije nego što se neka ideja odbaci kao loša, nije dovoljno samo reći “NE”, već je potrebno reći i zašto nešto ne valja. I ne samo to, potrebno je ponuditi alternativu. Dakle, ako nešto ne štima, obrazložiti zašto nije u redu, a zatim i dati predlog kako da se to popravi, promijeni pa da daje bolje rezultate. Upravo u tom segmentu se najviše griješi, što svi ukazuju i govore da nešto ne valja, ali rijetko ko elaborira zašto ne valja, a skoro niko ne ponudi konkretno rješenje, preuzme uzde i učini da sistem profunkcioniše. Mi tih ljudi imamo vrlo malo, jer je DPS godinama ubijao takve inicijative.
Fali nam tim lidera, i najviše fali sposobnih menadžera (na svim poljima, jer su ih već s pravom pridobili privatnici). To je pitanje motivacije i perspektive, jer privatnik će osobi koja vrijedi dati znatno bolje uslove nego što će ih neko dobiti u Vladi ili nekom ministarstvu. Zato se u politiku već odavno, više ide zbog slave, nego zbog ideala. Dok je bio DPS na vlasti išlo se i jer je bilo unosno, ali vremena se konačno mijenjaju.
Postoji jedna izuzetno zanimljiva i s pravom dubiozna pjesma benda Jarboli, upravo nosi naziv “Podrška je važna”! Vrijedi za ovu priliku prenijeti par strofa: “Nije više važno da se slažemo u svemu/Tražili smo đavola i plesali sa njim/Prisutan je uvek i u svakome sistemu /Podrška je važna da se izborimo s’ tim /Ljudi će rado da zaborave da žive/Ljudi se uglavnom navikavaju na život/Zajednica nudi samo bolje perspektive/Podrška za zajednicu, podrška zar ne?”.
Jer, kome valja Spajić, ne valja mu Mandić. Kome je dobar Bečić, nije mu dobar Joković. I sve tako u krug. Zaista nedostaje podrška, makar da vidimo ima li šansi da Vlada proradi. Možda se desi čudo. Za početak, pred formiranje Vlade dobili smo signal da budući Premijer ima smisla za humor. Novac koji Spajić odlukom suda dobije od Nebojše Medojevića uplatiće u fond koji vodi brigu o medvjedima. Dakle, ima smisla, jer “Medo je uvijek u pravu”. Krivokapić, Đukanović i Lukšić nisu bili premijeri koji znaju da ispričaju vic, ili da provuku neku foru koja ima smisla. Đukanović se obično smijao tako da se sladi problemima njegovih protivnika.
Ova Vlada će biti “Ili-ili”. Vjerovatno da neće moći da bude osrednja. Ili će biti spektakularno loša, ili će biti spektakularno dobra. Problem je što se sa Vladom ne smije kockati, jer životi građana od nje zavise.
Bonus video: