Dok ovde pomno pripremamo izbornu bitku za Beograd, nismo ni slutili da ćemo, posredno, biti uvučeni u izbornu bitku za predsednika SAD. Jer, najava da će na prostoru razorene zgrade Generalštaba, luksuzne solitere zidati kompanija Džareda Kušnera, zeta bivšeg šefa Bele kuće, sugeriše, uz ostalo, i da ovdašnje vlasti navijaju da je njegov tast, Donald Tramp, ponovo osvoji.
Nekoliko je povoda za takvu računicu. Ankete pokazuju da su tamošnji birači skloniji bivšem nego aktuelnom predsedniku Džou Bajdenu. Uz to, ovdašnji establišment uverava podanike da se u pristupu Trampa kosovskom čvoru, nazire i mogućnost za izvesno poboljšanje položaja Srba. Ujedno, on ispoljava i više razumevanja od Bajdena za autokratije, kao što je ovdašnja. A povrh svega, predstavlja se kao perjanica doba postistine i alternativnih činjenica, među čije revnosne praktikante spada i predsednik Srbije.
Ovakva prilježnost, međutim, prilično ometa Aleksandra Vučića u prognoziranju. Već dva puta je omašio u predviđanju ishoda američkih predsedničkih izbora - kad je tipovao na Hilari Klinton, pobedio je Tramp, a kad mu je on bio favorit, trijumfovao je Bajden. Tako da i sada, kad opet, aranžmanom Kušner-Generalštab, pokazuje naklonost Trampu, to može da se doživi kao mig ohrabrenja Bajdenu.
Iako je taj aranžman mnoge iznenadio, na stolu je poodavno i donekle koincidira s putem Vučića i Trampa ka vrhu vlasti. Tramp je video ruine Generalštaba kao priliku za svoj biznis s nekretninama još 2013, iste godine kada je Vučić, kao drugi čovek vlade, krenuo da gradi svoj put ka predsedničkoj funkciji. Otad je projekat mahom gurao predsednikov izaslanik za dijalog Beograda i Prištine, a potom i v.d. šefa obaveštajnih službi, Ričard Grenel.
A sve se utanačivalo u tri poteza, kažu hroničari: septembra 2020. prilikom Vučićevog susreta s Trampom u Beloj kući, a potom i s Kušnerom, januara 2023. u Davosu, da bi u oktobru iste godine Grenelu uručio Orden srpske zastave prvog reda. Samo četiri i po meseca posle te svečanosti, obelodanjen je plan za izgradnju oblakodera na mestu gde još stoje ruševine Generalštaba.
Ovaj plan za specifično javno-privatno partnerstvo Srbije i Amerikanaca postao je polemični hit i ovde i među njima. Ovde opozicija i stručna javnost zameraju vlastima da „Beogradom na bombi“, izigravaju ruglu i uspomenu na žrtve bombardovanja i vredno arhitektonsko nasleđe.
Grenel se trudi da program prikaže kao ambiciju da se „simbol prethodnog sukoba pretvori u most prijateljstva i obnove“ i doprinese „zaceljivanju rana“. A zainteresovana javnost i u Americi i izvan nje, poduhvat pretežno sagledava kritički.
Njujork tajms, tako, beogradsku operaciju podvodi pod trampističko prenebregavanje odgovornosti za sopstvena finansijska i druga zastranjivanja, zbog kojih se protiv njega vode sudski procesi. Pa se slučaj tretira kao još jedan korupcionaški posao i sukob interesa, u kome zet nekadašnjeg predsednika i njegov službeni savetnik, profitira korišćenjem tih povlašćenih statusa.
Kušner to demantuje i tvrdi da je isključivo posvećen radu svoje kompanije Afiniti partners, u kojoj je veliki udeo Saudijaca. Ipak, analitičari opominju da bi, zasad još nepotpisani, aranžman s Beogradom, mogao takođe da bude osporen ako njegov otac opet postane predsednik.
Utisak je da se premijerno odigrava drama oko uloge nekretnine, zamašne istorijske i tržišne vrednosti, u regulisanju unutrašnjih odnosa na spoljnopolitičkom terenu. U stilu štaba (umesto štapa) i šargarepe, gde se oko zlosrećne sudbe Generalštaba zavrteo mamac za ubiranje dragocenih izbornih poena i u Srbiji i u Americi, kao i za promovisanje novog metoda za ubrzana kvarenja ili popravljanja njihovih međusobnih odnosa.
Neobična je fiksacija Trampa i Vučića za preuređenje prostora razaranog NATO bombardovanjem. Kao da je i njima štab postao šargarepa.
Trampu je, osim unosnog posla, bilo stalo da pokaže da ume da popravi ono što je 1999. prethodnik (Bil Klinton) urnisao. A Vučiću je bilo važno da nastavkom investicionog urbanizma ukloni impozantni podsetnik na pogubne posledice vlade u kojoj je bio ministar za informisanje.
Ali to neće biti dovoljno nijednom od njih da ponovo osvoje Belu kuću ili Stari dvor. Moraće da se napnu da se oslobode osporavanja slobodno izražene volje birača.
Obojica tvrde da su izbori regularni samo ako njihova strana pobedi. Tramp još nije priznao poraz uverljivo pretrpljen 2020. a Vučić ne priznaje da njegova koalicija nije pobedila prošlog decembra u Beogradu.
Moraće da se odreknu tih alternativnih činjenica. Jer, činjenica je da alternative postoje.
To potvrđuju i karijere ove dvojice lidera. Obojica su menjali stranke. I obojica se pozivaju na demokratiju, a ponašaju se, manje ili više, kao autokrate.
Bela kuća je taj usud trpela samo četiri godine u novijoj istoriji. Sada, ovde, Stari dvor prosto čezne da i iz njega bude isteran duh autokratije, koji mu se već 10 godina nameće iz Novog dvora.
Bonus video:
