“Diplomski rad Podgorice za zatvaranje poglavlja 23. i 24. biće ozbiljna istraga i eventualno procesuiranje Mila Đukanovića i ljudi iz njegovog okruženja. To će biti najbolji dokaz da je Crna Gora spremna da uđe u EU. Naravno, u EU i državama članicama poštujemo načelo da je svako nevin dok ne bude pravosnažno osuđen, pa tako smatramo i da je Đukanović nevin, ali će crnogorski pravosudni organi morati da utvrde “sudsku” istinu poštujući i primenjujući evropske standarde i norme”, rekao mi je pre par dana visokopozicionirani diplomata u jednoj od država članica EU.
Moj dugogodišnji izvor me je podsetio da je, više-manje, to bio “diplomski rad” i za Hrvatsku. Odnosno da je Zagreb morao da otvori istragu i procesuira bivšeg premijera Ivu Sanadera da bi zatvorio poglavlja 23 i 24 i stigao do članstva u EU. Iskustvo iz prethodnih proširenja Unije, pogotovo sa Bugarskom i Rumunijom, ali i sa nekim drugim istočnoevropskim državama, učvrstilo je države starosedeoce u EU u to da je za članstvo neophodan konkretan dokaz o nezavisnosti tužioca i sudija, kao i rešenost svih organa vlasti da se uhvate u koštac sa korupcijom i kriminalom. U tom kontekstu neće biti na proveri samo pravosuđe, već i čitavo crnogorsko društvo i, pre svega, njegova zrelost da prihvati načelo da niko ne može da bude iznad zakona i države, pa čak ni najzaslužniji čovek za njenu obnovu nezavisnosti.
Moji sagovornici u EU veruju da će Milo Đukanović položiti taj poslednji test i da svojim ponašanjem i potezima neće dovesti u pitanje sve dobro što je uradio za Crnu Goru kao državu, uključujući članstvo u NATO, pregovore o članstvu u EU i postavljanje temelja za pravnu i demokratsku državu. “Da se razumemo - objasnio je moj sagovronik - nije uslov za ulazak u EU da Đukanović bude osuđen. Ako istraga i eventualni proces, po evropskim standardima, pokažu da je bivši premijer sve radio po slovu zakona i da nije počinio krivična dela, naravno da će takav zaključak istrage ili presuda biti poštovani. Ali, bez veoma konkretnih dokaza rešenosti i rezultata u borbi protiv korupcije i kriminala, a to znači pravosnažne presude protiv visokih zvaničnika i moćnih ljudi, neće biti članstva u EU”.
U demokratskim zemljama i članicama EU nije neuobičajeno da bivši predsednici ili premijeri, a da ne govorimo o ministrima ili drugim važnim ličnostima iz sveta politike, privrede, sudstva budu pod istragom, procesuirani, ili čak pravosnažno osuđeni. Otac ujedinjene Nemačke Helmut Kol je morao da podnese ostavku zbog skandala vezanog za korupciju, bivši italijanski premijer Silvio Berluskoni je pravosnažno osuđen zbog utaje poreze, procesuirani su bili ili se vode sudski prostupci protiv bivšeg francuskog premijera Dominika De Vilipena i nekadašnjeg predsednika Nikole Sarkozija.
Na kraju, i u interesu samog Đukanovića je da se sprovede ozbiljna istraga o njegovom delovanju u ulozi premijera i predsednika države. To bi bila prilika da lider vodeće partije u Crnoj Gori pokaže da se razlikuje od drugih lidera u istoriji Crne Gore i komšiluka. Kralj Nikola je bio “evropski zet” kada je trebalo da se pozajmljuje novac od zapadnoevropskih država dok je u srcu i po stilu vladanja ostao veran svojim prijateljima, ruskim carevima. U Srbiji se dinastija Obrenović okrenula Austrougarskoj ne zato što je bila proevropska, već zato što je shvatila da od Rusa vajde nema, a kamoli finansijske pomoći da se udare temelji modernoj državi. Čini se da je do istog zaključka došao i Aleksandar Vučić.
Drugim rečima, naši političari su se uvek opredeljivali za Evropu samo kada im je to garantovalo opstanak na vlasti ili ekonomske benefite, dok su slabo ili nikako usvajali evropske principe organizacije i upravljanja državom, uključujući poštovanja prava i sloboda. Đukanović je dok je trajao istražni proces u Bariju zbog šverca cigareta držao širom otvorena vrata u Rusiji, u slučaju da stvari krenu loše po njega. Zlonamerni tvrde da je odluka da obnovi nezavisnost Crne Gore u dobroj meri bila motivisana željom da se zaštiti od istrage sudije Šelzija u Bariju, pošto je nadležni italijanski sud dao mišljenje, na zahtev Šelzija, da međunarodni imunitet uživaju samo predsednici i premijeri međunarodno priznatih država, a Crna Gora do njenog osamostaljenja 2006. godine to nije bila.
U međuvremenu je istraga u Bariju arhivirana, a i mafija iz Pulje Sakra korona unita je praktično nestala. Nekadašnji šverceri cigareta su se preobratili u hotelijere, ugostitelje, vlasnike odmarališta, golf terena i rečju transformisali Pulju u jednu od najprivlačnijih turističkih meta. Nekada su u Salento, Ostuni, Polinjano, Monopoli dolazili samo “puljeski gastarbajteri” sa severa Italije, Nemačke, Belgije a ovoga leta će u Pulju stići francuski predsednik Makron, “prva ćerka” Ivanka Tramp, glumci Tom Henks, Hju Džekman, Met Dilon, Helen Miren, pevačica Madona, golman Bajerna Nojer, šougerl Emil Ratajkovski. Cinični bi mogli da dodaju kako je Crna Gora švercom cigareta finansirala svog turističkog rivala s druge strane Jadranskog mora.
Približava se završni ispit za Mila Đukanovića i Podgoricu. Članstvo u NATO i procesuiranje Svetozara Marovića nisu dovoljni da bi se zatvorila najvažnija poglavlja u pregovorima. Portugal je ušao u NATO sa diktatorom Antonijom Salazarom, Grčka je bila član Severnatlantskog saveza sa vojnom huntom, Albanija je od 2008. u NATO, a još uvek nije dobila datum kad će da počne pregovore sa EU jer ne zadovoljava evropske kriterijume. Bugarska i Rumunija su najkorumpiranije zemlje u EU iako su članice NATO od 2004. godine. Članstvo u NATO ne garantuje, ni demokratiju, ni pravnu državu, ni “good governance” a ni borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Imajući u vidu odnos snaga u Crnoj Gori, za razliku od Hrvatske gde je Jadranka Kosor imala političke hrabrosti da uz podršku EU stane iza pravosudnog aparata u procesu protiv Sanadera, u Podgorici i dalje sve zavisi od Mila Đukanovića. Otac nezavisne Crne Gore će vrlo brzo biti pred izborom da žrtvuje sebe zarad evropske budućnosti Montenegra. Paradoksalno, stavljajući u pitanje svoj politički integritet i slobodu, Đukanović će ugraditi poslednju i najvažniju ciglu u temelj crnogorske državnosti. Tada ćemo dobiti i odgovor na pitanje da li je Milo veliki državnik, otac nacije, ili samo sposoban političar koji je pre svega vodio brigu o svom i interesu svojih najbližih.
Bonus video:
