Sem Benkman-Frid nedavno je osuđen na 25 godina zatvora. Frid je upravljao veoma uspešnim bitkoin hedž fondom Fjučr Eksčejndž (eng. Future Exchange, FTX), koji je njegovim klijentima tobože doneo milione. Međutim, osumnjičen je i osuđen za krađu 8 milijardi dolara od svojih klijenata. Utvrđeno je da je preneo milijarde klijentskih sredstava u Ef-Ti-Eks-ov sestrinski hedž fond Alamida Risirč (eng. Alameda Research), kako bi ga održao solventnim i napunio džepove novcem klijenata.
Frid je živeo lagodno, trošeći više od 200 miliona dolara na nekretnine na Bahamima i špekulativne investicije: „Sem Benkman-Frid počinio je jednu od najvećih finansijskih prevara u američkoj istoriji – šemu vrednu više milijardi dolara osmišljenu da ga učini kraljem kripto valuta. Međutim, dok bi se kripto industrija i igrači poput Frida mogli smatrati novima, ova vrsta prevare stara je koliko i vreme”, rekao je američki tužilac sa Menhetna Dejmijan Vilijams nakon presude: „U ovom slučaju se uvek radilo o laganju, varanju i krađi i mi to nećemo tolerisati”.
Cene bitkoina i drugih kripto valuta trenutno doživljavaju ogroman rast. Navodno, kripto valute su se sada distancirale od slike o njima koja uključuje prevarante, prevare i neobuzdane špekulacije, pridruživši se „uglednom delu” finansijskog sveta. Slučaj Frida – zajedno sa nizom drugih takvih „Fridova” u toku poslednje decenije uspona kripto valuta – je pokazao da je ovo koještarija.
O blokčejn tehnologiji i kripto groznici sam pisao pre nekoliko godina. Tada sam, premda bitkoin navodno ima za cilj smanjenje transakcionih troškova u plaćanju putem Interneta i potpuno eliminisanje potrebe za finansijskim posrednicima kao što su banke, izrazio sumnju da bi takve digitalne valute mogle zameniti postojeće fiat valute i postati šire korišćene u svakodnevnim transakcijama – kako predviđaju njihovi zagovornici.
U savremenom kapitalizmu novac više nije samo roba, poput zlata, već je umesto toga „fiat valuta”, izražena u kovanicama ili novčanicama, ili danas uglavnom u obliku kredita u bankama. Takve fiat valute su prihvaćene jer ih „dekretom” izdaju vlade i centralne banke i zbog toga što podležu regulaciji. Nasuprot tome, bitkoin, koji je osmislio anonimni i misteriozni programer Satoši Nakamato pre nešto više od deset godina, nije ograničen na određeni region ili zemlju, niti je namenjen za upotrebu u određenoj virtuelnoj ekonomiji. Zbog svoje decentralizovane prirode, njegov promet je u velikoj meri van domašaja direktne regulacije ili monetarne politike i nadzora koji su se u nekom vidu tradicionalno primenjivali nad nacionalnim privatnim i elektronskim novcem.
Za tehnološke entuzijaste (a takođe i one koji žele da izgrade svet bez državnih aparata i regulatornih tela) sve je ovo zvučalo uzbudljivo. Možda bi društva i ljudi mogli da obavljaju transakcije bez diktata korumpiranih vlada i upravljaju svojim prihodima i bogatstvom daleko od očiju vlasti – to bi čak mogao biti zametak postkapitalističkog sveta koji neće znati za države.
Takve futurističke nade su se srušile. Vrednost bitkoina, po definiciji, nije podržana nikakvim državnim garancijama. Ona se oslanja samo na „kod” i konsenzus koji postoji među njegovim najznačajnijim „rudarima” i vlasnicima. Kao i kod fiat valuta, gde ne postoji fizička roba koja svoju intrinsičnu vrednost crpi iz vremena utrošenog na njenu proizvodnju, kripto valuta zavisi od poverenja njenih korisnika. I to poverenje varira u zavisnosti od njene cene u odnosu na državno kontrolisanu fiat valutu kao što je dolar. Njena cena se meri u dolarima ili u onome što se naziva „stabilni koin”, koji je vezan za dolar. Zaista, u vreme eksplozije kripto groznice, američki dolar se sve snažnije učvrstio kao glavna svetska valuta (67% svih poravnanja, praćeno drugim fiat valutama kao što su evro, jen i juan).
Cena bitkoina merena u fiat valutama kao što je dolar izrazito je fluktuirala, ali je nedavno porasla do astronomskih visina kako je finansijska imovina, u očekivanju pada kamatnih stopa i ekonomskog oporavka, dostigla rekordne nivoe. U stvari, upravo iz tog razloga kripto valute nisu ništa bliže postizanju njihovog prihvatanja kao svakodnevnog sredstva razmene.
Do sada je njihova glavna upotreba bila ograničena na špekulisanje. One su postale još jedan oblik onoga što je Marks nazvao „fiktivnim kapitalom” – finansijskom fikcijom za realnu vrednost. Fridov slučaj pokazuje da se ništa nije promenilo od vremena kada je Marks pisao o „novoj finansijskoj aristokratiji, novoj vrsti parazita u vidu projektanata, osnivača i čisto nominalnih direktora; čitav sistem podvaljivanja i prevare u pogledu osnivanja, izdavanja akcija i trgovine sa akcijama”. Sa usponom fiktivnom kapitala „iščezavaju sva merila, svi osnovi objašnjenja koji su više ili manje još opravdani u okviru kapitalističkog načina proizvodnje. […] Pošto svojina ovde postoji u obliku akcije, njeno kretanje i prenos postaju čist rezultat berzanske igre u kojoj ajkule gutaju male ribe, a berzanski kurjaci ovce”.
Suštinu kripto kulture sažela je kompanija kojom je upravljao Lord Filip Hamond, bivši ministar finansija Ujedinjenog Kraljevstva, sponzorišući zabavu sa ciljem promocije kripto valuta na kojoj je gostima poslužen suši sa tela dve razgolićene manekenke.
Finansijski kapital uvek pokazuje genijalnost u izmišljanju novih načina za špekulisanje i varanje. U poslednjih 20 godina, „finansijske fikcije” su sve više digitalizovane (SPAK-ovi, En-Ef-Ti-ovi). Visokofrekventne transakcije su zamenjene digitalnim kodiranjem. Međutim, ova tehnološka dostignuća se uglavnom koriste za povećanje špekulacija u finansijskom kazinu, ostavljajući regulatorna tela iza sebe.
Umesto da zaštite investitore od ovih predatorskih kripto šema, finansijska regulatorna i izvršna tela istupila su tek kada je „došlo vreme da se sakupe komadići i prekopaju ruševine miliona protraćenih investicija”. Političari, finansirani od strane kripto kompanija, pomogli su u sprečavanju regulative. Sa svakim predlogom zakona američki Kongres se našao u ćorsokaku, jer su ga interesi industrije pritiskali da sistematizuje postojeće stanje labave regulative sa isečcima i rupama: „Kripto industrija tvrdi da će ovo omogućiti nastavak ’inovacija’ – uprkos dosadašnjem malom broju inovacija u ovom sektoru, osim pronalaženja novih i prepredenih načina da se ljudima otme novac”.
Međutim, regulativa opet nije uspela da zaustavi finansijske špekulacije, krahove i prevare: „Regulatorna tela i zakonodavci nisu uspeli da unesu bilo kakve promene kako bi na vreme zaštitili javnost, dok su kripto kompanijama dozvolili da se oglašavaju i privlače nove kupce za koje deluje mnogo verovatnije da će, nastojeći da postanu sledeći kripto milioneri, završiti kao žrtve još jednog kraha. Koliko će ljudi morati da izgubi koliko novca pre nego što prestanemo da verujemo u laži industrije koja je iskoristila poverenje i nade ljudi za finansijska čuda, samo da bi ih tresnula o zemlju u promašaju za promašajem?”
Vratimo se Marksu: „Dvostrani karakter koji je imanentan kreditnom sistemu: s jedne strane, da pobudu kapitalističke proizvodnje, bogaćenje eksproprijacijom tuđeg rada, razvije do najčistijeg i najkolosalnijeg kockarskog i varaličkog sistema”. Stoga, finansijski sektor nastavlja po svom baš kao i ranije, ulazeći u špekulacije, a regulatorna tela to ne sprečavaju i ne mogu sprečiti.
Rešenje nije u regulaciji (pre ili posle događaja), već zabrani investiranja fiktivnog kapitala. Zatvorite hedž fondove, bitkoin berze i berzanske fondove. Umesto toga, bankarstvo bi trebalo da bude javna usluga namenjena domaćinstvima i malim preduzećima sa ciljem prikupljanja depozita i davanja kredita – a ne usluga za finansiranje ogromnog finansijskog kazina u kojem se kriminalci i prevaranti kockaju sa našim životnim primanjima.
The Next Recession (respublicacasopis.net; prevod: N. Bradonjić)
Bonus video:
