Kod nas nije zaživjela čuvena “nevidljiva ruka tržišta” Adama Smita. Nije vladala ni ruka pravde, iako je tako nazvan trajekt. Bilo je pokušaja ali nije profunkcionisala ta ruka. Uvijek je u Crnoj Gori bila jača neka druga ruka, dlakava, pa prva, pa jedina, bratska, produžena, ali ruka pravde, ona se čeka predugo. Kažu da je pravda spora, ali dostižna. Slaba nam je to utjeha, ali u našem slučaju, mnogo kasni, svi su se već debelo razočarali.
Prošla je nedelja bila uzbudljiva. Tri velika hapšenja i jedan štrajk glađu. Tri usklika “mi smo nevini” i advokati koji govore sve najljepše. Toliko puta već viđeno. Ali jedna stvar je izuzetno zanimljiva. Detalj je Bog, govorio je Sidran.
Ovo je varljivo vrijeme. Potrebna je “jakna za prelaz”. U Podgorici, kad izađeš napolje ne znaš da li ćeš da se skuvaš ili će da krene vjetar da se ukočiš. Upravo u tu svrhu postoji lagana “jakna za prelaz”. Obično je to ono što zovu “vindjakna” što je divna kombinacija riječi “wind”, naravno engleskog naziva za vjetar i naše riječi “jakna”. Neki tu riječ skraćuju za jedno slovo pa se može čuti i “vidjakna” što u potpunosti gubi smisao.
Ta jakna se više nosi preko ruke nego što je obučemo i zakopčamo. Njena funkcija je “ako zatreba”. Ali nedavno su te jakne poslužile svrsi. Kad je prošle nedelje uhapšena fantastična trojka, bilo je interesantno vidjeti da lisice pokrivaju jaknama ili “mantilom” slične svrhe.
Zašto bi neko pokrivao lisice? Mnogi nevini ljudi podignu ruke u vis, pokažu da nose lisice jer prkose, jer govore tim činom da je to što su im stavljene lisice bruka i sramota. Naša ekipa nema tog šlifa, oni se kriju. Oni ne žele da im ljude vide lisice na rukama.
Njih nije blam što ih hapse zbog (potencijalnih) nepočinstava. Njih je blam što su pali, što im se imidž nedodirljivih ruši. Lisice na rukama nevinih ljudi su velika snaga, to im daje elan i oni se ponose što su nevini progonjeni. Ali ekipa koja krije lisice, ko zna što sve krije.
Kako bi dobro bilo da su digli ruke Katnić, Lazović ili Perović, da su kriknuli, pa makar i opsovali, pljunuli, prezreli silu, ali to su situacije u kojima nema foliranja, ne može bunt i prkos da se u tim okolnostima odglumi. Oni su pokrili ruke i lisice jaknama, da izgleda kao da su samo prošetali sa tim policajcima ruku pod ruku. Žele da im se ne okruni imidž i percepcija u javnosti. Koji apsurd, koja komedija.
I Katana je pod katancem. On se nije krio, on je izgledao slomljeno, njega ljudi žale jer su svi izgledi da je on više bio korisni pion nego što je dobacio daleko u nekom strateškom planiranju. Ali njegovi potezi nekima su žestoko naudili. Po svemu sudeći, nije ni on prošao loše dok je loše stvari radio.
Svima su im prsti u medu, umiješani u ko zna što. Nadajmo se da će neko imati hrabrosti, časti, istrajnosti i iskustva da sve to raspetlja. Ova hapšenja su vjerovatno samo prvi korak, jer ako nekad neko od njih počne da priča, naručivaće se mnogo maski i fantomki, kamermani i novinari radiće 24h, a Spuž bi bio uzak.
Ako se desi da nekog uhapse pa ljudski kaže “Jesam, radio sam to i to”. Toga treba izgrliti, jer nije dobro po psihu našeg dragog građanstva da se hapsi ovoliko, tako nevinih i besprekornih ljudi koji su “samo radili svoj posao”.
Bonus video:
