Tema etičkog dizajna onlajn proizvoda, posebno društvenih mreža i aplikacija, u fokusu je stručne javnosti proteklih godina, paralelno sa afirmisanjem dobrobiti i bezbednosti korisnika kao prioriteta odgovornog poslovanja tehnoloških giganata. U dobu „ekonomije pažnje“, kada svaki sekund našeg vremena ima finansijsku vrednost, insistiranje na balansu između brige o korisnicima i povećanju profita postalo je ne samo pitanje dobre volje kompanija poput Mete, Alphabeta i Amazona, već i fokus jasno uobličenih procedura i zakonskih propisa.
Evropski parlament je krajem prošle godine velikom većinom usvojio inicijativu da digitalne platforme moraju da ulože dodatni napor u kreiranje manje zavisnog okruženja - konkretno, da smanje primenu i uticaj tzv. mračnih šablona. „Mračni šabloni“ podrazumevaju različite strategije, organizacije i plasiranja sadržaja onlajn - to može biti dizajn koji manipuliše ili snažno utiče na korisnike da donesu određene izbore ili načini na koje softver može suptilno prevariti korisnike da rade stvari koje nisu nameravali da urade ili obeshrabruju ponašanje koje je loše za kompaniju.
Sa „mračnim šablonima“ ste se sigurno već sreli - oni su ugrađeni u skoro svaki onlajn proizvod ili servis i mi ih, kao korisnici, praktično ne primećujemo kao problem, već samo kao način na koji stvari funkcionišu. Jedan od čestih „mračnih šablona“ je beskonačni skrol na X-u, Instagramu ili Fejsbuku koji nas mami da ne prestanemo da izlistavamo nove i nove postove ili autoplay opcije striming servisa, odnosno automatski start narednog sadržaja kada se prethodni koji smo gledali završi, čime nas često prevari da ostanemo duže na platformi i pogledamo „samo još jednu epizodu“ - kad je već (sama od sebe, bez naše odluke) počela. To su i različiti oblici notifikacija i privlačenja korisnika nazad na platformu ili servis, što srećemo ne samo u mehanizmima društvenih mreža, već i u aplikacijama koje koristimo za učenje jezika, igranje ili testiranje popularnih znanja.
Odbor Evropskog parlamenta koji se bavi zaštitom potrošača već neko vreme radi na rezoluciji o „Dizajnu internet servisa koji izazivaju zavisnost“, a koja bi trebalo da tretira - i prevenira - upotrebu „mračnih šablona“, posebno u domenu mehanizama koji su kreirani tako da zadržavaju pažnju korisnika kako bi što više vremena provodili na platformama, istovremeno limitirajući ili otežavajući kontrolu sa strane korisnika.
Tim Wu, teoretičar novih medija i publike, u jednom od svojih radova kaže da nije slučajno što je ovo vreme krize pažnje, koja je proizvela tzv. homo distractus, savremenog čoveka čiji je raspon pažnje sve kraći, a neprekidna provera različitih uređaja ili aplikacija postaje kompulzivna radnja.
Argument za donošenje zakona je da iako postoje propisi za bolesti zavisnosti, kao što su droge, alkohol, duvan ili kockanje, nije ih bilo za zavisnost od digitalnih platformi i društvenih medija posebno. Poređenje sa slot mašinama nije slučajno - svaki skrol je neka vrsta ruleta, neprekidna potraga za sledećim izvorom zadovoljstva i „dopaminske injekcije“ koju u našim organizmima i mozgu izazivaju lajkovi i pozitivni komentari ili napredovanje u nekoj onlajn igri.
Poslanica Zelenih Evropskog parlamenta Kim van Sparrentak, koja vodi grupu za regulisanje dizajna onlajn servisa, smatra da „nijedna samodisciplina ne može da pobedi dizajn koji izaziva zavisnost od velikih tehnologija kojem smo svi podložni svakodnevno“.
Evropski parlament je prvi parlament koji je pozvao na akciju protiv dizajna aplikacija i pametnih telefona koji izazivaju zavisnost, a finalni predlog rezolucije o ovoj temi očekuje se 2024. godine.
Bonus video:
