U izvanrednom njemačkom filmu Das Leben der Anderen (Životi drugih) prikazan je način prisluškivanja intelektualaca tog doba, kako ih je sistem kinjio i maltretirao, te koliko su usavršili bili sistem borbe protiv “ideološkog neprijatelja”.
Posebno zanimljivo je klasifikovanje po karakteru, odnosno, ukoliko je “sporni” pisac ili reditelj pričljiv i društven, strpaju ga u samicu, a stražarima je zabranjeno sa njima da komuniciraju. Precizno su utvrdili koliko je nedelja potrebno da čovjek u tim uslovima pukne, jer je lišen važnog segmenta života, onoga što ga čini živim. Ko god je mislio da je to vrijeme prošlo, prevario se, jer izgleda da su se samo usavršile tehnike i metode. Izgleda da je sve lakše, jednostavnije, a drskost je ista. Šta više, iza zavjese radi se isto što i prije.
Na kašičicu nam daju informacije o portalu Udar. Bilo je to knjiško denunciranje, targetiranje pojedinaca, dizanje panike i ugrožavanje. I? Što bi rekli izio vuk magarca. Pojavilo se i ime bezbednjaka koji je bio zadužen da kreira sve. I? Nikome ništa.
Ako to imamo u vidu, ko zna što se sve dešavalo, kakvih je igrica bilo, zloupotreba i maltretiranja istaknutih pojedinaca. Koliko ljudi je slučajno pretučeno, koliko je ljudi imalo problema na poslu, u porodici i uopšte u životu.
Isplivalo je i da je DPS imao ugovor sa firmom koja je koristila sofisticirane softvere koji utiču na javno mnjenje. Koristili su se i matični brojevi, pominju se desetine hiljada građana koji su targetirani. Niko nije tim iznenađen. Iznenađeni su ljudi što se uopšte to otkrilo, jer smo naviknuti da se o svemu tome ćuti. Zašto?
Odgovor je jasan. Kao što u filmu Životi drugih radnja se dešava u Istočnoj Njemačkoj, Crna Gora nije bitno drugačija. Isti je sistem, isti mindset ljudi na pozicijama. Ne smije se nikad zaboraviti da se glavonje u Crnoj Gori nisu promijenile. Nikad. Komunistička partija samo se presvukla u DPS, a baza je ostala ista. Razmišljanje je potpuno isto, iako je jedina razlika bila što je dozvoljeno enormno bogaćenje pojedincima, koji su se ranije za vrijeme komunizma, koliko toliko plašili da baš toliko zavlače ruku u državni budžet.
Vidimo da je u glavama te ekipe i dalje ideja “ko drukčije kaže, kleveće i laže”. I dalje svakoga ko misli smatraju za “spornog” i vide kao neprijatelja države. Misliš, dakle sumnjiv si. Ako si sumnjiv onda si kriv. Ako si kriv dobićeš kaznu. Sve kako treba i po pravilima svemoguće službe. DPS se ninao u komunističkoj kolijevci, onoj krutoj, drvenoj i rigidnoj, totalitarnoj. Uzalud su puna usta EU, vidi se korijen odakle su nikli.
Ko god je mislio da je vrijeme Profesionalca prošlo, grdno se vara. Ako je neko bio spreman da se matičnim brojevima igra u 2018. godini, ako je neko bio spreman da 2020. kreira Udar, taj je fingirao svaki korak ka Evropi, a zapravo je pravio jedan korak naprijed, nazad dva.
Na sve spremni, to bi bio njihov slogan. Neko nas posmatra, neko nas stalno gleda. To više nisu stihovi ekspresije i simbolike. To je izgleda bila stvarnost. Jedino je šteta što Crna Gora još od Živka Nikolića i filma U ime naroda nije imala hrabrog čovjeka da tu temu na pravi način makar čačne. Strah u kosti. To je izgleda dijagnoza. Goli strah. Nažalost, osnovan.
Bonus video:
