Već smo navikli da ideologija ne opredeljuje glasače. Sve se svodi na iracionalno poverenje - tako da istim rečima verujemo ili ne verujemo u zavisnosti od toga ko ih izgovara. Nepoverenje u političare je postalo opšti trend u svetu i, što bi rekao Ivan Krastev, „s verom u nepoverenje…“ politički mislimo. Mediji su veoma važni u celom galimatijasu političkog tržišta.
Svetski trend dominacije i opšte dostupnosti onlajn medija i društvenih mreža doneo je veliki problem privlačenjem čitalaca/gledalaca da pogledaju išta drugo osim onoga što ih baš zanima, a to najčešće nije politika.
Kod nas dodatno muti sliku ogroman broj medija, čak u apsolutnim brojevima smo u vrhu sveta. Konačno, iako raste popularnost kablovskih nepolitičkih kanala, mi vidimo da se političke preferencije umnogome poklapaju s penetracijom dva najveća kablovska operatera. Moguće da to znači da je tu i uticaj, a moguće je i da već podeljeno društvo na provučićevce, i manju, ali nikako i malu grupaciju antivučićevce ide ka onima kojima veruje. Problem prve grupe je heterogenost koja se prevazilazi poverenjem u lidera. Druga grupacija, iako ima strasti protiv vlasti, takođe je veoma heterogena po stavovima, ali bez vezivnog tkiva koje bi im dao jedan prihvatljivi lider.
Upustila sam se u dugačak uvod da bih pokušala da razumem kako se brojni protesti koji počinju puni energije obično gase bez rezultata, katkad i nakon meseci trajanja. A rezultat bi bio uslišen zahtev protesta ili promena odnosa snaga vlasti i opozicije, koja bi se videla na sledećim izborima.
Nezadovoljstvo je pokretano raznim temama, ali zadržimo se na poslednjoj - koja je najmanje politička, a kojoj su prethodili ekološki protesti. Sada je tema litijum i Rio Tinto. Podržano nekom političkom opcijom ili ne, zabrinutost koju donosi iskopavanje litijuma i ono što znamo o Rio Tintu je očigledno velika - i verovatno dosad najozbiljniji izazov za vlast kad je reč o protestima. Svi pominju stručne rasprave i struku, a nigde takvih rasprava. U medijima gomila neproverenih stavova. Predsednik je rekao da ništa nije odlučeno, ali kasno. Nepoverenje je stvoreno i sada će biti teško bilo koga ko misli suprotno i već nema poverenje u njega uveriti da je ovo što sada govori istina. Niti će taj deo ljudi verovati ekspertima koje poziva i promoviše vlast niti će se u ovoj atmosferi stvoriti uslovi za stvarni ekspertski dijalog. Ne verujem da se eksperti plaše da iznesu mišljenje, ali sigurna sam da se ustežu da ulaze u polemike i dijaloge u poplavi kvaziinformacija, improvizacija i politički motivisanih i promovisanih stavova.
Vlast je, nesumnjivo snažna, kriva što nije stvarala atmosferu poverenja - tako da je sada nema ni u tragovima niti se nazire izlaz iz pat-pozicije u kojoj će deo građana protestovati koliko izdrži, uvereni da će vlast da se uputi u kopanje bez sagledavanja svih problema i troškova takve odluke. Oni koji veruju Vučiću (a znamo da ih ima mnogo) će svaki argument protiv litijuma doživljavati kao atak na aktuelnu vlast. Pri čemu nije osnovno pitanje treba li litijum vlasti nego da li i pod kojim uslovima treba Srbiji… a za to je potrebno, bojim se, više državništva nego što je i ovo vreme i naša država u stanju da stvori.
Bonus video:
