Zabasali smo u vreme reklama i reklamacija. Više nego ikad vlasti su se raspomamile u reklamiranju svoje političke robe, a građani ubrzano podnose reklamacije da je ona manjkava i da bi je menjali za ispravne artikle.
Tako bar proizlazi iz niza studija o društvima gde se ne sputava sloboda izražavanja. U pomenutim reklamacijama je najdalje otišla predizborna Amerika.
Bezmalo čak tri četvrtine ispitanika u raznim anketama, ocenilo je da im se država kreće u pogrešnom pravcu i bio bi istorijski presedan ako bi favorit Bele kuće uspeo da se za ulazak u nju izbori sa samo 28 odsto podrške njenom kursu. Ovaj podatak već je donekle uglavljen u predsedničku trku, jer najnovija ispitivanja javnog mnjenja sugerišu da se praktično istopila prednost aktuelne potpredsednice Kamale Haris nad rivalom i bivšim šefom države Donaldom Trampom.
Ali, dok nepovoljan stav o vladajućem kursu ide u prilog Trampu, Harisovu favorizuje „indeks oskudice“ koji se dobija zbirom procenata inflacije i nezaposlenosti i trenutno iznosi oko sedam odsto. S postotkom ispod 10 gotovo je garantovana izborna pobeda kandidatu vlasti, konstatuje autor u Vašington postu. A kad je pomenuti indeks bio dvocifren, trku za reizbor je 2000-te izgubio Tramp, kao i pre njega Džordž Buš Stariji i Džimi Karter.
Pomni istraživači su na muci na proniknu zašto građani, negativno ocenjuju vladajuću politiku, iako je ona bila usredsređena na poboljšanje njihovog statusa. Amerikanci se ponajviše opredeljuju po stanju ekonomije, a baš za nju nobelovac Pol Krugman, u Njujork tajmsu, tvrdi da bila izuzetno uspešna.
Sociolozi nalaze da je do prevladavajućeg anketnog lošeg mišljenja o vladajućem kursu došlo zato što su drastično rasle socijalne razlike i što je poskupljenje osnovnih potrepština bilo preveliki teret za siromašnije slojeve. Pa i zbog nesređenog imigracionog sistema i velikih izdataka za ratove.
Elita (politička i biznismenska) se pokazala nespremnom da istrajno poboljšava život običnih građana, konstatuje autor u Njuzviku. Ujedno je anketa, koju prenosi AP, pokazala da 90 odsto Amerikanaca veruje u temeljne demokratske vrednosti, ali da čak dve trećine smatra da im demokratija ne funkcioniše kako bi trebalo.
Upozorenje da podanici s povećanom skepsom gledaju na državne smernice, dala je pre dve godine američka agencija Morning konsalt. Od 22 istražena demokratska društva samo je u četiri - Švajcarskoj, Indiji, Australiji i Meksiku - iskazano poverenje u put kojim se kreće njihova zemlja. Među onima gde se većinski spočitalo skretanje na stranputicu, našli su se SAD, Britanija, Francuska, Nemačka, Japan, pa i Švedska i Norveška. I u anketi unutar članica OECD je registrovano političko nezadovoljstvo - 44 odsto ispitanika je reklo da nema poverenja u nacionalnu vladu.
U autokratijama, poput Rusije i Kine, nije bilo sličnih međunarodnih provera raspoloženja građana prema vladajućem kursu. U njima se kažnjavaju kritičari ustrojstva, koje jedino sebi dozvoljava da preispituje zacrtani put, kako bi se još više učvrstilo, a što je, takođe, stranputica.
Ako još važi izreka da je spoljna politika nastavak unutrašnje politike, o kojoj njeni građani kažu da se kreće u pogrešnom pravcu, onda ne treba da čudi što je sve više strateških sudara po planeti. Kolumbo je bio izuzetak, kad je pogrešnim putem za Indiju otkrio Novi svet.
A taj Novi svet, Amerika, sa ostalim silama je krenula dobrim pravcem ka Kini - da smanji njeno siromaštvo i istovremeno profitira na tamošnjoj jevtinoj radnoj snazi. A tako je, neplanirano, i pomogla Narodnoj Republici da se razvije i ispostavi kao njen glavni rival na putu za novo preoblikovanje sveta. Uzgred budi rečeno, Kini je na početku reformi uzor bila SFRJ, za tranziciju ka američkom sistemu, da bi sada nama postala neka vrsta uzora a zazora Americi.
Za Srbiju se ne zna kuda se zaputila jer stalno vozi u kontra-smerovima. Formalno bi da se integriše sa Zapadom, ali da je od teritorijalne dezintegracije čuvaju njemu suprotstavljene Rusija i Kina.
Hoće i da buši plodnu zemlju i ogromne rezervoare vode kako bi zadovoljila potrebe Evropske unije za litijumom. Ne razmišljajući da bi tako opet mogla da uspori put ka EU, jer bi ovdašnje sporno rudarenje oskrnavilo tamošnju svetinju - zdravu i čistu životnu sredinu.
U tom teturanju se ovdašnja vlast priključila sistemima kojima sopstveni narod, s pravom, kaže da se zaputila pogrešnim pravcem. To je zaslužila i drugim povodima - nepoštovanjem vladavine zakona, prekoračivanjem ustavnih nadležnosti, monopolisanjem medija, nipodaštavanjem narodnih inicijativa.
Ali sada je opominju i ankete. Jer, pokazuju da su reklamacije većine građana, koji ne pristaju da im se prodaje rog za sveću, ubedljivije i popularnije od liderskih samoreklamiranja.
Bonus video:
