U Srbiji ponovo dani žalosti, nevine žrtve, izbegavanje odgovornosti i sklanjanje pod tepih. Pad nadstrešnice na ulazu u dva puta rekonstruisanu Železničku stanicu u Novom Sadu čija je vrednost iznosila 65 miliona evra, od čega 16 miliona samo za zgradu, ubio je 14 ljudi.
Vlast i njeni mediji od prvog minuta ove tragedije, jedni za drugima, ponavljaju kako baš ta nadstrešnica nije bila predmet dvostruke rekonstrukcije. Krizni menadžment je jedino ovo uspeo da ponudi kao spas za nešto za šta je sigurno najodgovornija vlast. I sve bi to moglo da prođe da ne postoji internet, iako su i tu pokušali diverziju. Sa raznih prorežimskih portala, ali i pojedinih institucija, poput Turističke organizacije Novog Sada, naprasno su nestali naslovi i tekstovi u kojima je stajalo da je železnička stanica u Novom Sadu “dobila novu čeličnu nadstrešnicu”. Tako nešto se do sada nije dešavalo.
Šta je istina?
Nema predstavnika vlasti koji se za tu priču nije uhvatio, a onda i kompletni mediji koji sve ove godine služe, ne istini, već propagandi. Od izveštača do predsednika države. A, šta je istina? Ona svakako govori o tome da je nadstrešnica koja se u petak srušila, dobila novi izgled prilikom rekonstrukcije Železničke stanice.
Snimci od pre šest godina, koji su društvene mreže prepune, u velikoj meri se razlikuju od toga kako je ta nadstrešnica izgledala od poslednje rekonstrukcije stanice do 1. novembra. Na prvi pogleda, sem što je ulepšana farbom, golim okom je primetno da je na postojeću nadstrešnicu stavljeno staklo. Građevinski inženjer Danijel Dašić tvrdi da je do rušenja došlo, “jer su na postojeću armirano betonsku konzolu, ankerisanu čeličnim profilima za krov, dodali masivnu čeličnu konstrukciju sa teškim staklima, koja je dovela do čupanja ankera i loma konzolnih nosača”. Prema njegovim rečima, upravo je iz tog razloga nastala panika i priča da nadstrešnica nije rekonstruisana.
Druga stvar koja je takođe sumnjiva je činjenica da su rekonstrukcije dodeljene konzorcijumu dveju kineskih firmi koje ne dozvoljavaju uvid u dokumentaciju, kako je to javnost obavestilo Ministarstvo za saobraćaj. Poznato je kakav privilegovani položaj u Srbiji imaju kineske firme od Zi Đina do Ling Longa. Za njih kao da ne važe srpski zakoni. Za srpsku vlast Kina je izuzetan partner. Kada im se zatraži kredit, oni daju i ne zapitkuju, a pri tom odvale i poštenu kamatu. Sa Evropskom unijom je druga priča. Ona daje manje kamate, ali sve mora da bude transparentno i tačno namenjeno. Na kraju, svaki taj kredit vrate građani Srbije.
Ako masovno ubistvo u osnovnoj školi Ribnikar u Beogradu nije moglo da se spreči, ovo što se desilo u petak u Novom Sadu apsolutno je moglo i moralo da bude izbegnuto. Ako je i tačna priča o tome da nadstrešnica nije bila predmet rekonstrukcije, postavlja se pitanje kako je mogla da se renovira stanica bez tog važnog dela. Da ni ne pitamo kako je moguće da je na nju dodata “masivna čelična konstrukcija sa teškim staklima”.
Odgovornost niko ne pominje
Svima su puna usta da je ta nadstrešnica stara 60 i kusur godina, ali nikako da dobijemo odgovor na pitanje kako nije rekonstruisana iako je dobila novi izgled. Zbog toga se, najpre u Novom Sadu, a zatim i širom Srbije pronela dilema da li se radi o nesreći ili zločinu.
Opšte je poznata činjenica da se u Srbiji mnoge velike investicije rade mimo javnosti i tendera i tu se niko ne buni. Ne postoji nikakva transparentnost... U Srbiji se ne zna koliko košta izgradnja auto-puta. Do dana današnjeg nikada nije dobijen odgovor na pitanje koliko je koštala izgradnja spomenika Stefanu Nemanji ispred nekadašnje Železničke stanice u Beogradu. Bez odgovora su ostala i pitanja ko je rušio objekte u Nevesenjskoj u beogradskom naselju Savamala. Da ne govorimo o tome da i dalje nadležni pravosudni organi nisu dobili na uvid dva minuta spornog snimka sa naplatne rampe u Doljevcima kada je poginula jedna državljanka Srbije. Tragična priča iz Novog Sada može da se gleda i kao nastavak svih pomenutih dela.
Odgovornost, za sada niko ne pominje. Upitan je ministar za saobraćaj Goran Vesić da li će da podnese ostavku iz moralnih razloga, ali nije odgovorio. Onaj ko u Srbiji ima apsolutnu vlast, a po tome bi trebalo da bude i apsolutno odgovoran, krivce vidi u projektantima i izvođačima radova. Kineski konzorcijum je saopštio da je radio u skladu sa propisima i izrazio saučešće porodicama poginulih. Biće ponovo ono – Sistem nije zakazao, nesreće se dešavaju, itd.
Istog dana kada je pala nadstrešnica u Novom Sadu, prosvetni radnici su imali protest u Beogradu nezadovoljni konačnom ponudim Vlade Srbije. Kada bi u Srbiji bilo dovoljno pameti tamo gde bi je trebalo biti, shvatili bi svi da nema stvarnog napretka bez obrazovanja. Onda kada obrazovanje postane glavna tema u društvu, tada nema te nadstrešnice koja bi se srušila, jer bi struka imala mnogo toga da kaže pre realizacije ijednog projekta.
Jasno je da će neko morati da bude krivac za ovo što se desilo, ali je sigurno i to da da će vremenom sve da ide u zaborav, kao što su zaboravljeni i Ribnikar i sela u okolini Mladenovca.
Bonus video:
