Neke ljude je nemoguće zamisliti u vinogradu. Ali danas je moderno da svaki biznismen napravi sebi vinograd, eto, da pokaže kako ima porodičnu tradiciju, makar izmišljenu. Ime vinograda se lako prilijepi, dovoljno je prezime. Dakle, važno je samo da se simulira kontinuitet.
Iako nikad nisu lopatu ili krampu uzeli u ruke, naši biznismeni, političari, diplomate i bivše sudije, svi oni vole da se fotografišu u vinogradu, da zavrnu rukave preskupe bijele košulje i prikažu sebe kao znalce, kao da su na korak od zvanja somelijera. Ali sve su to kompleksi i pokondirene tikve, jer, niko od njih nema žuljeve na rukama, nema crno ispod noktiju, nema iskustva u obrađivanju zemlje, sađenju, rezanju, kalemljenu i svemu što nosi vinogradarstvo.
Vinograd im služi kao bustovanje imidža, da se pokaže snaga porijekla, da se podgrije pedigre. Lijepo je baviti se tim, paziti na lozu i učestvovati u tom procesu. Znam jednog filmadžiju koji se toliko posvetio vinogradu kao da mu život samo od toga zavisi. I neka. To je predivan zanat, zanimanje, uživanje. Ali kad vidim političare i biznismene koji peru i kite svoje biografije tako što drugi za njih okopavaju vinograd, smuči mi se.
Vino ne mora da bude loše, ali sve ostalo je laž. Ne može čovjek da se okrene a da ne vidi vinarije i vinograde. To jeste lijepo, ali nije organskog porijekla, nije kontinutitet već je poza i sve je na silu. Jedna naša ugledna gospođetina iz domena kulture pojuri za Beograd čim joj jave da je na prodaju bilo kakav “predratni komad”. Ne, ne juri ona pozorišne komade, već juri namještaj, perle, satove, prstenje i ostalo.
Ovo je vrijeme kad se izmišlja prošlost. Zato se i njeguju vinogradi. Dobro je dok su se zaustavili na vinovoj lozi, dok ne krenu konje da kupuju i prosipaju priču o grlu i rasi. E, to kad krene gotovi smo, onda će da niču i novoplemići. Za sad se samo bave lozom.
Šobić je tako lijepo pjevao o vinogradima, nepretenciozno i iskreno. Kijano Rivs glumio je u divnom filmu A walk in the clouds a tema su vinogradi. Ali ovi naši skorojevići čini se da su napravili vinograd i vino samo da bi imali pored čega da se slikaju kad ih intervjuišu za kakav glosi magazin.
Nezgodno je citirati Njegoša jer se isti od sramote i banalnosti ovih dana prevrće u grobu, ali mora da posluži svrsi: “Nije vino pošto priđe bješe”. Njegoševa snaga je u univerzalnosti, koju god temu neko da započne, kod njega može da se pronađe citat koji odgovara. Ali pod uslovom da se tačno citira, bez potrebe da neko bude mudriji nego što jeste.
Njegoš mora da se tumači, a ne da se uči napamet. Slično je i sa vinom i vinogradom, mora da mu se posveti, ne može to samo da bude značka na reveru. Jer, vinogradima se peru biogragrafije, što god da je neko smuljao, kad ga pitaju što radi, može da kaže: “Tu nešto oko vinograda”. I to zvuči plemenito, zvuči zaista lijepo.
Uhapsili su prije nekoliko dana neke glave. Velike glave, navodno krupne zvjerke. I suština je što ne mogu da im prebroje stanove i kuće, garaže, plavece i vinograde. Da, tu su i vinogradi u igri, jer, navodno su to sve stare familije koje se bave proizvodnjom vina. Kao da skoro svaka porodica nije imala par loza u dvorištu.
Ali sad sve džaba, jer u aps se vino ne unosi. Vinogradi su ipak služili samo kao maska za mutnu priču.
Bonus video:
