Maloletnici su ovde „vlasništvo države“, pa ne smeju da se javno angažuju za ispravke njenog političkog kursa, pošto „nigde na svetu“ nije dozvoljen takav njihov iskorak. Ovako je, u najkraćem, vlast pokušala da srednjoškolce odvrati od pridruživanja studentima koji traže da nadležne institucije kazne krivce za pogibiju 15 ljudi pod urušenom novosadskom nadstrešnicom.
Visoki funkcioneri su u oba pomenuta iskaza pokazali da im je nepoznavanje realnosti na još znatno višem nivou od funkcija koje su zaposeli. Deca nigde nisu ničije vlasništvo, osim u ilegalama trgovaca „belim robljem“. A društveni angažman „klinaca“ garantuju ne samo domaći propisi nego i međunarodne konvencije.
U Beogradu je upravo demonstrirano da je mladost sazrela toliko da vlast izgleda nedozrela. Uzbudljivih 15 minuta masovnog ćutanja na Slaviji, uz svetlost s mobilnih telefona koja je razbijala pomrčinu, bili su rečitiji od lavine politikantskih govorancija.
Ubedljivo se tako isticalo da nema šta više da se priča dok se ne ispune zahtevi studenata za uspostavljanje pravde. Bio je to, ujedno, još jedan simbol, može se reći, vrenja u nacionalnim i internacionalnim odnosima.
A pečat svetu su, po mom iščitavanju njegovih ponuda, dale silne kontre zatečenim ili stečenim stanjima. Pa se uključujem u svekolika svođenja 2024. godine na neki od njenih belega, uz izuzimanje, za ovu priliku, beskrajnih ratnih strahota.
Osećanje godine - nezadovoljstvo. Izazvano je, naročito, zanemarivanjem interesa najširih slojeva i drastičnim nejednakostima. Kao i svođenjem odlučivanja o zajedničkoj sudbini na uski krug, često neizabranih likova.
Izazov godine - unutrašnje polarizacije. U nedostatku rešenja za nagomilane probleme, politički protivnici se uzajamno sagledavaju kao neprijatelji. I dok se priča o oživljavanju hladnog rata na međunarodnoj sceni, sve su upadljiviji obrisi unutrašnjih hladnih ratova, uz žigosanja za fašizam, komunizam…
Proces godine - antiestablišmentski pokret. Nepoverenje u vlasti se ubrzano širi. Pokazalo se varljivim i privremenim takoreći sve što su svakojaka ustrojstva isprobala. Mane klasičnih partija koriste doskorašnji autsajderi, spremni da istumbaju poredak. Čak i u najrazvijenijim demokratijama rastu uloge krajnjih desničara kojima su među glavnim metama imigranti.
Preispitivač godine - Evropa. Najbolje uređena društva i najmirotvornija regionalna zajednica država (EU) prolazi kroz bolna preispitivanja. Sila koja je u mnogome oblikovala svet i služila mu za uzor, sada je takoreći kolateralna žrtva nadmetanja SAD, Kine i Rusije. U težnji da objedini ceo kontinent (izvan Rusije) zatečena je rastućim nejedinstvom unutar sebe. Među iskušenjima sopstvenog identiteta i atraktivnosti joj je i zapadni Balkan, koga bi da nekako privuče sebi, pri čemu joj je najviše zapleta koncentrisano u Srbiji. Koja je em „nedefinisana“, em joj manjka elan u ispunjavanju kriterijuma za učlanjenje, em je pod pritiskom se „dokaže“ iskopavanjem litijuma…
Povratnik godine - Tramp. Prvi je Amerikanac koji je, u poslednjih 135 godina, uspeo da izbori drugi neuzastopni predsednički mandat. Ponosi se nepredvidljivošću i spremnošću da ispremeće i unutrašnje i svetske odnose. Najavljuje da će brzo izdejstvovati primirje u Ukrajini, masovno proterati ilegalne imigrante, očistiti „duboku državu“, smeniti funkcionere koji nisu bili za njega, povećati carine, i s viškom razumevanja za glavne autokrate, „učiniti Ameriku ponovo velikom“. Kao najveći njegov navijač, Srbija očekuje da će je on u ponečemu, izvan statusa Kosova, bolje razumeti od Džoa Bajdena. A mamac mu je bačen davanjem njegovom zetu da zida solitere na mestu srušene zgrade Generalštaba u Beogradu.
Novajlija godine - Ilon Mask. Najbogatiji čovek sveta uskočio je svom silinom u politiku, čak toliko da pojedini istraživači ocenjuju da je postao Trampov „zamenik“. Obećao je drastično rezanje budžetskih troškova, uz masovno otpuštanje službenika, ali je odskočio i u spoljnu politiku, uz ostalo i otvorenom podrškom ultradesnici u Britaniji i Nemačkoj. Naslućuje mu se sukob interesa, jer bi sečom državnih aranžmana s njegovim konkurentima, mogao da poveća profit svojih kompanija. A neki, bez osporavanja preduzetničkog mu umeća, njegovom ulasku u vladajuću strukturu, vide i personalno oličenje plutokratije, prevlasti novca u političkom odlučivanju.
Ličnost godine - birač. Na raznim stranama, ali ne i ovde gde je često isfabrikovan. Ojađen svakojakim neostvarenim obećanjima, pohrlio je da smenjuje vlasti, čak toliko da mestimično radije glasa i za nepoznatog nego za onog koga je dobro upoznao. Takva delotvornost mu je, zasad, ograničena na demokratije, ali ima naznaka da bi mogao da se upusti i u smenjivanje autokrata.
Ova godina je, ipak, samo deo veka, krcatog novitetima i kontriranju uobraženjima o nepromenljivosti i bezgrešnosti sistema. A i mi smo, hteli ne hteli, deo tog istog doba.
Filološko društvo nam je za reč godine proglasilo – nadstrešnicu. Njen pad je izazvao nezapamćenu tragediju i inspirisao građane, naročito studente, da traže ono čega ovde odavno nema – odgovornost krivaca i uspostavljanje vladavine zakona.
To je najveća dosad udarena kontra ovim vlastima. I najoriginalnija.
Dostojanstvenom tišinom najmasovnijeg skupa u novijoj istoriji, dala je snažan glas demokratiji i usred prestonice utišala permanentno preglasnu autokratiju. Tiho, tiše, biće ovoga sve više…
Bonus video:
