Dok se priprema za povratak u Belu kuću, Donalda Trampa (78) prate i dve neugodnosti. Na državnim nadleštvima zastave su na pola koplja, a istovremeno mu se učestalo spočitava da procesom prenosa vlasti ne rukovodi on, već „lider iz senke“.
Izbornom slavodobitniku, svakako, ne prija takva atmosfera, u kojoj posle pobede nad Kamalom Haris (60) doživljava da se vijore simboli nacionalne tuge i lansiraju osporavanja njegove spremnosti za preuzimanje kormila države. Ali, nije tu bila reč o njegovoj sudbini već o dva čoveka, od kojih je jedan razgalio uspomene na časno obavljanje funkcije a drugi rasplamsao maštanja o zgrtanju bogatstva.
Zastave su spuštene na pola koplja da bi se odala počast nedavno preminulom legendarnom predsedniku Džimiju Karteru (100) a kao „lider u senci“ je viđen multimilijarder Ilon Mask (53) koji je donacijama i propagandom na svojoj društvenoj mreži X, bitno doprineo trijumfu Trampa tako da sada uživa njegovo maksimalno poverenje. Između Kartera i Maska ne postoji nijedna sličnost, a razlike među njima su ogromne, kao između plantaže kikirikija bivšeg predsednika i fabrike automobila Tesla „prvog prijatelja“ budućeg predsednika.
Poređenje njihovih života se, ipak, uklapa u priču o izuzetnim pojedincima. Koji, i kad ostvare vrhunac u svojim karijerama, sebe teraju u poduhvate na nepoznatim terenima da bi vanredno isprobali svoje mogućnosti.
Iako je bio relativno nepoznat guverner Džordžije, Karter je pobedio na predsedničkim izborima i 1977. postao šef države, pre svega zato što su građani u njegovim visokim etičkim vrednostima videli izlaz iz moralnog posrnuća u kovitlacu vijetnamskog rata i afere Votergejt. Najviše se ponosio pregnućem za mir što, kako je rekao, za ceo njegov mandat Amerika „nije bacila nijednu bombu, niti ispalila ijednu raketu“.
Ali, tada su planetom buktali lokalni ratovi, pa mu je pacifizam uzet kao mana, pa je to, uz rastuću inflaciju, doprinelo da ne bude reizabran. Ocenjivan je i kao jedan od najneuspešnijih predsednika SAD, ali je taj neslavan politički kraj, postepeno prerastao u globalnu slavu. Humanitarnim i akcijama za mir (a isposlovao je i kratkotrajno primirje u BiH) stekao je zvanje „najboljeg bivšeg predsednika“ i dobio Nobelovu nagradu.
Prerano je, reklo bi se, bio u pravu dok je bio na vlasti. Po odlasku s nje, ličnim inicijativama je učinio toliko dobrog za svet, da ga sada eksperti preporučuju kao uzor svima - šta da rade kad zglajzaju.
Mask je druga priča. Kad je postao najbogatiji čovek na svetu (imovina oko 300 milijardi dolara) osladilo mu se da se svom snagom uskoči u zvaničnu politiku. Odmah je počeo da se ponaša kao da sve zna o njoj, poistovećujući je, uglavnom, s profitabilnom kompanijom, čemu je sklon i Tramp.
Ubrzo se toliko uzneo da je krenuo da preuređuje svet, tačnije da neke saveznice treba da promene vlast. Pre svega da socijaldemokratska stremljenja zamene ultradesničarskim, pa je to preporučio Nemačkoj, Britaniji, Kanadi…
Zasuo je svet brzometnim zapaljivim porukama, konstatovao je Vašington post. Američka spoljna politika je u rukama predsednika, ali mu se, i pre stupanja na dužnost, Mask ispostavio kao njegova razmahana „desna ruka“.
Na delu je „Trampomuskovija“- upozorava Timoti Snajder, iz bečkog Instituta društvenih nauka. Ovaj ekspert, ujedno i profesor na Jejlu, u Gardijanu objašnjava da je kovanicu od prezimena američkog milijarderskog tandema, sročio tako jer ga najavljena Trampova ekipa podseća na svojevremenu Moskvu, kad je Boris Jeljcin bio okružen mlađim, vrlo aktivnim i ambicioznim oligarsima.
Hroničari proriču da „Trampomuskovija“ neće dugo potrajati. Pre svega zbog nazirućeg sukoba interesa, jer će Mask biti zadužen za rezanje budžetskih troškova, dok će se istovremeno starati za povećavanje vajde svojih firmi, koje su uveliko umrežene i u tokove državnog novca. Uz to, kažu, teško je održiva veza između dva tako izrazita egocentrika, od kojih nijedan ne podnosi da bude u nečijoj senci.
Bude li takvog razlaza, preporučljiva je Karterova formula - kako si znao da dospeš do vrha, tako treba da znaš i da s njega mirno siđeš. Tu demokratsku osobinu, međutim, dosad nije pokazao novopečeni tandem.
Mask u biznisu nije ni bio u takvoj iznudici, a Tramp do danas nije priznao da je prošle izbore izgubio. Dok ovaj tekst ide u štampu, u Vašingtonu treba da se ozvaniči sadašnja Trampova pobeda.
Istog datuma pre četiri godine, Trampove pristalice su pokušale da ga nasilno proglase pobednikom izbora koje je tada izgubio od sada odlazećeg Džoa Bajdena (82). Ovog puta se očekuje miran prenos vlasti, tako da će predsednik SAD prvi put, koliko se pamti, postati čovek koji priznaje izbore samo ako on pobedi.
Ovde se od njega, takvog, zvanično očekuje da pokaže više razumevanja za Srbiju. Prepoznaće da i mi imamo verziju „Trampomaskovije“, suvlašće vladara i bliskih mu tajkuna od čijih se prezimena ne može napraviti u razumljiva kovanica.
U međuvremenu, ne samo Amerikanci nego i praktično ceo svet priželjkuje lidere koji će biti bolji od sadašnjih. Da budu mirotvorni i skromni kao Karter, a da građanima posao cveta kao Masku. U to se uklapa i bunt naših studenata koji za početak skromno traže da procvetaju institucije, shodno zakonskim nadležnostima…
Bonus video: