Crna Gora je suštinski dobila datum za potpisivanje Ugovora o pristupanju EU koji ne može da bude javan ili formalan, nakon negativnog iskustva sa Rumunijom i Bugarskom, ali se planira, radi i koordinira u evropskim institucijama kao da će ugovor biti potpisan u decembru 2026. godine”, preneli su “Vijestima” izvori dobro upućeni u crnogorski dosije u evropskim institucijama.
U Evropskoj komsiji, to jest u Komesarijatu za proširenje, već se spremaju da angažuju eksperte koji će pisati tekst pristupnog ugovora. Očekuje se da u narednih par meseci Savet EU da zeleno svetlo Evropskoj komisiji za početak regrutacije neophodnih kadrova i da se krajem leta počne “draftovanje” crnogorskog pristupnog ugovora sa EU.
Ključne države članice, uključujući i Nemačku i budućeg kancelara Fridriha Merca, svesni su da je neophodno nastaviti politiku proširenja i da zato moraju da imaju opipljiv rezultat a to je ulazak Crne Gore u EU do kraja ove decenije.
Velika volja i dobronamernost prema Podgorici podrazumeva čak i spremnost da se progleda kroz prste tu i tamo bivšoj jugoslovenskoj republici da bi se ostvario zacrtani nezvanični cilj. Jednostavno, prošlo je mnogo vremena od poslednjeg proširenja EU, to jest ulaska Hrvatske 2013. godine, i da bi ta politika ostala kredibilna, u iščekivanju drugih zapadnobalkanskih država, Ukrajine i Moldavije, članstvo Crne Gore je skoro pa imperativ.
U Briselu uzimaju kao ozbiljniju pretnju pokušaje opstrukcije Demokratske partije socijalista (DPS) brzog ulaska Crne Gore u EU nego delovanje tzv. prosrspskih stranaka u vladajućoj koaliciji, mada niko ne potcenjuje moguće manevre protiv brzog puta Crne Gore u EU od strane režima Aleksandra Vučića u Beogradu.
Očekuje se da će DPS raditi sve što može da zaustavi proces integracija Crne Gore u EU jer, po njihovoj uskostranačkoj računici, ulazak Crne Gore u EU sa vladajućom koalicijom na čelu države predstavlja veliku opasnost za budućnost partije i preti da je učini irelevantnom.
Identitetske teme, kao što se pokazalo na prethodnim izborima, ne pomeraju dovoljno biračko telo. Istovremeno, prigrljavanje evropskog puta Crne Gore od strane vladajuće koalicije kao primarnog cilja, dodatno je dezorjentisalo DPS jer su smatrali da imaju ekskluzivnu tapiju na barjak evropskih integracija Crne Gore. Zato se DPS upinje iz petnih žila da pokaže kako je vladajuća koalicija sastavljena od lažnih evropejaca I rusofilskih srpskih nacionalista i da samo oni mogu da uvedu zemlju u EU.
U Birselu savršeno shvataju tip partije koji se igra na unutrašnjem planu između političkih stranaka i zato se drže distancirano. Generalno, za EU nema mnogo značaja ko je na vlasti sve dok ispunjava sve što je dogovoreno i što je deo tzv. Evropske agende uz držanje evroatlantskog kursa.
Bilo bi pogrešno reći da u EU preferiraju jednu ili drugu stranu. Jedno od temeljnih načela EU u politici proširenja je da se sarađuje sa onima koji mogu da isporuče rezultat a to je, u ovom istorijskom periodu, vladajuća koalicija u Crnoj Gori.
U evropskim institucijama, od Komisije do Parlamenta, pa i u posebno zainteresovanim državama članicama se sprema nekoliko inicijativa koje će biti usmerene ka DPS-u s ciljem da se pronađe neko kompromisno rešenje od koga bi Crna Gora imala najveće koristi, a to je da se ne uspori ili blokira put zemlje ka članstvu u EU.
U tom kontekstu nije isključeno da premijeru Milojku Spajiću bude dobronamerno savetovano postizanje neke vrste džentlmenskog ili još čvršćeg dogovora sa DPS-om da počasni predsednik te stranke Milo Đukanović neće biti procesuiran ili hapšen do ulaska Crne Gore u EU. Drugim rečima da se napravi primirje dok se najveći državni posao u 21. veku ne obavi.
Osim DPS-u, brzi ulazak Crne Gore u EU sa aktuelnom većinom na vlasti u Podgorici, aposolutno ne odgovara naprednjačkom režimu u Beogradu. Članstvo Crne Gore u EU pre kraja ove decenije, sa etničkim Srbinom na premijerskoj funkciji i tzv. prosrpskim strankama u vlasti, ruši narativ koji Vučićeva propaganda širi godinama da Srbi rade sve što mogu da uđu u EU, ali da ih Evropa neće i da nije spremna za proširenje.
Članice i institucije EU, izuzev Evropskog parlamenta, drže se prilično rezervisano i oprezno oko pitanja Srbije jer je u igri veliki broj strateških ugovora, sporazuma i relacija sa Beogradom. Međutim, to ne znači da u Briselu ne shvataju da je Vučić potencijalno veliki problem za brzi ulazak Crne Gore u EU.
Štaviše, naš izvor u Briselu, podvlači da su evropski zvaničnici bili eksplicitni, tokom susreta sa Vučićem, da se neće tolerisati akcije iz Beograda s ciljem da ometu ili zakoče brzi ulazak Podgorice u EU. Pitanje je koliko su ta upozorenja delovala ubedljivo i niko ne može da isključi da Vučić preko svojih ljudi u Crnoj Gori neće raditi, direktno ili indirektno, na opstrukciji crnogorskog puta ka članstvu u EU.
U članicama EU, osim donekle u Hrvatskoj, i evropskim institucijama ne smatraju da su Nova srpska demokratija (NSD) i Demokratska narodna partija (DNP) toliko moćne i uticajne, kako to pokušavaju da predstave DPS i njemu bliske nevladine organizacije, da zaustave Crnu Goru a kamoli da promene njeno geopolitičkog opredeljenje.
Izborna baza Andrije Mandića i Milana Knežević u biračkom telu Crne Gore je limitirana i ne može fizički da poraste više od 15 odsto (NSD i DNP zajedno) što znači da je njihov manevarski prostor sužen i da ne mogu da stignu dalje od uloge mlađeg partnera u vladajućim koalicijama. Mandić je, barem tako kažu naši izvori u Briselu, toga svestan dok se to ne može reći za Kneževića.
Iz prethodno rečenog proizilazi kristalno jasna razlika između predsednika Skupštine Crne Gore i lidera DNP-a. Mandić već duže vreme, u kontaktima sa zapadnim partnerima, nastupa iznenađujuće državnički dajući nedvosmislena i precizna uverenja da neće biti prepreka na putu Crne Gore u EU i da neće dovoditi ni sada a ni ubuduće pitanje članstva u NATO.
Knežević se na drugoj strani profilisao kao prvi Vučićev političar u Crnoj Gori sa idejom da se nametne kao lider svih Srba u Crnoj Gori. U poslednje vreme šef DNP-a radi sve ono što mu se kaže na Andrićevom vencu u Beogradu.
Primer izglasavanje Rezolucije o genocidu u Jasenovcu, Dahau i Mauthauzenu je samo najvidljiviji i iza njega se krije serija indirekntih “postavljanja nogu” i serviranja tema DPS-u za njegovu kampanju.
Za novu američku administraciju Crna Gora nije tema jer se smatra rešenim pitanjem sa članstvom u NATO. Aktuelna kompozicija vlasti u Vašingtonu je mnogo manje alergična na Rusiju i njeno prisustvo na Balkanu, između ostalog i zato što smatraju da je ono limitirano na propagandu koja u Crnoj Gori ima mnogo skromniji domet nego u Srbiji i BiH. U tom kontekstu povici da su delovi vlade rusofilski neće imati poseban efekat na Vašington.
Nova administracija podržava ulazak Podgorice u EU. Vašington, za razliku od prethodnog perioda, neće aktivno učestvovati u političkim procesima u Crnoj Gori, neće čuvati vladajuću koaliciju ali neće ni pomagati opoziciji da dođe na vlast. Jedina američka crvena linija je atlantski kurs Crne Gore, odnosno da Podgorica pripada američkoj sferi uticaja i interesa.
“Samo u slučaju da vladajuća koalicija u Podogorici počne da radi direktno ili indirektno protiv interesa aktuelne američke administracije ili da podriva njene strategije i planove, a to nije bio slučaj do sada, moglo bi da dođe do promena u odnosu prema Crnoj Gori”, kaže izvor “Vijesti” blizak novoj američkoj administraciji.
U svakom slučaju, u Briselu i Vašingtonu, u krugovima koji se bave Crnom Gorom, vlada uverenje da je ulazak Crne Gore u EU praktično gotova priča koju samo treba “ishendlovati” do kraja izbegavajući neprijatna iznenađenje i nepotrebna kašnjenja.
Vreme je da Crna Gora konačno demantuje zlokobnu opasku pokojnog specijalnog američkog izaslanika za naš region Ričarda Holbruka: Na Balkanu nikada ne propuste priliku da propuste priliku. Carpe diem, Montenegro.
Bonus video:
