Ne mogu sve da popamtim. Cirkuske tačke u virtuelnom prostoru se nižu jedna za drugom, a protagonisti su uglavnom političari. Ne saznajemo više šta je načelo njihovih politika, njihovoj principijelnosti ionako više niko ne vjeruje, ponajmanje oni sami. Ali marginalije nas zabavljaju ili plaše, kako koga.
Prvo trampovanje u Briselu i prva kolateralna šteta - đetić. Kud onaj kaubojski egoman nađe baš Crnogorca da ga gura ko posljednju fukaru? E, da to bješe u Crnoj Gori, išamar`o bi ga naš junak. No je usred Brisela izguran na nezaboravan način. Taman da na vrijeme shvati odnose moći. Nas i Amera trista miliona. Da je fino navukao crvenu haljinicu kao Kolinda i da je treptao, ili barem da je odabrao neku ležernu odjeću kao dan ranije komšija Rama, ništa mu se ne bi desilo. Ili skoro ništa.
U sjeni briselskog trampovanja nekako je zaboravljena prezentacija monitoringa medija+ koju je tokom izborne kampanje obavila beogradska nevladina organizacija BIRODI. Predstavnici te organizacije su na konferenciji koju je prije desetak dana organizovao Evropski centar za politiku u Briselu iznijeli svoje nalaze koji, pojednostavljeno rečeno, govore o apsolutnoj dominaciji Vučićevog bloka u elektronskim medijima. Srpski diplomatski predstavnik je reagovao još u Briselu tvrdeći da građani imaju slobodan internet, pa ne vidi problem. Glasači vladajućih stranka se - naučno dokazano - prije svega informišu na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Pošto na neprestano Vučićevo agresivno iskakanje iz ekrana u dnevne sobe svako može za nevolju da ode na internet, nema problema. Glupost ovakvog diplomatskog argumenta je već legendarna. Jer kad diplomata hoće da se pravi blesav onda bi trebao da mudro ćuti. U Srbiji je uslijedila medijska odmazda nad nevladinim analitičarima. Treća naprednjačka liga puca u BIRODI preko svog tabloida te nastaje klasična pljuvačina začinjena lažima. Narodni poslanik, funkcioner SNS i novinar Vladimir Đukanović je optužio BIRODI da pravi takozvana istraživanja koja "su rađena kako bi oni što ne misle dobro Srbiji imali municiju da pucaju po njoj". Dakle, nije kriv lopov, nego onaj ko prijavi krađu! Poslanik Đukanović je član skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbjednosti, pa bi po prirodi posla morao da se mane paljbe po kritičarima srpskih medijskih deformacija i da se pozabavi, recimo, Sobranjem.
Naime, licencirani srpski špijun je „radio svoj posao“ u makedonskom Sobranju hvatajući sam sebe u idiotskoj selfi-pozi među razularenim nasilnicima. Kad makedonska strana traži objašnjenje skandala, onda je to za srpsku političku čaršiju skandalozno. Iz čista mira, Dačić (šef onog genijalca iz Brisela koji kaže - ako ti je mrak na televiziji uključi internet) počne da nabraja koji sve Makedonci navodno prave selfije po Beogradu rušeći demonstracijama Vučića. Kud srpski vrhovni diplomata ne pogodi ni jedno ime kako treba. Kud se ti ljudi sprdaju sa njegovom izjavom jer je jedan od njih sada poslanik u Sobranju, drugi se bavi naučnim radom u Italiji, a treći baš i ne ide rado u Beograd.
Nije čudo što su srpski udbaši prolupali, kad seksistički keramičar Gašić nakon duge i bolne apstinencije od fotelje po voždovoj volji evo od neki dan među službama zavodi red. Vožd za to nema vremena, čita Mirosavljevo jevanđelje.
A i donedavna nada svekolikog građanstva Janković počeo da plaši novinarke ljubilačkim namjerama, Poslije se izvinjavao umotavajući svoju trapavost u intelektualne oblande. Razlika između ruralne i urbane Srbije je u tome da seoski domaćini vole kad novinarke kleče, a u Krugu Dvojke koleginicama nude da ih pred kamerama izljube.
Ipak, jedna sudska ujdurma iz Valjeva će ući u sve anale srpske gluposti. Kako ono bješe: „Komandante Gorske garde, do Kraljeva i sve širom do Valjeva“. Četnički harmonikaški hit na Jutjubu je preslušalo pola miliona ljudi, pa nam valja pretpostaviti da je Nikola Kalabić nekim sudijama iz te nahije najomiljeniji lik uz rakiju. Kako inače objasniti nedotupavu odluku Višeg suda u Valjevu da rehabilituje Nikolu Kalabića, četničkog koljača najgoreg soja?
Nikada ne bih ni pomislio da ću se jednom složiti sa Dačićem, Vulinom i Nebojšom Stefanovićem. Ali oni su negodovali zbog odluke. Istoričar Predrag Marković je poentirao rekavši da je Kalabić “kao karikatura iz partizanskog filma” jer je stvarno bio brutalni zločinac. Međutim, kratko pamćenje je u Srbiji vrlina.
Podsjećam: Bio je to utorak, 21. decembra 2004. Skuština Srbije je izjednačila prava pripadnika četničkog i partizanskog pokreta. Za prijedlog Srpskog pokreta obnove glasalo je 176 poslanika, a protiv su bila 24 poslanika.
Uzdržana su bila četiri, a nije glasalo devet poslanika.
Tadašnja impozantna većina srpske političke elite utrla je put današnjem pravnom češljanju brade Nikole Kalabića.
Šta nam sve ovo govori?
Crnogorce će da ćuškaju u NATO-u. Vučićeva ekipa će i dalje da tvrdi jebeš TV, internet je slobodan. Valjevski pravnici će da likuju uz „Spremte se, spremte“, jer po njima likovi iz te pjesme nisu suštinski duhovni blizanci crnokošuljaša koji su uvijek za dom spremni. Seksizam u urbanom i ruralnom ruhu jeste samo produžetak turbofolka političkim sredstvima.
Na žalost, nastaviće se.
Autor je urednik Deutsche Welle - programa na srpskom
Bonus video:
