Srednja klasa se smanjila. Bogatstvo se gomila kod onih gore i zbog toga mnogi klize ka siromaštvu. A sada, nakon uspeha populista, i u Davosu se shvatilo: nešto kod globalizacije mora da se menja. Ali šta?
Globalno gledano, u poslednjih 40 godina znatno je porastao broj onih koji ekonomski spadaju u srednju klasu. Razlog za to pre svega je ekonomski polet u zemljama poput Kine, Indije i Brazila.
Ali u industrijskim državama, trend je obrnut. Tako se u SAD u srednji sloj nekada ubrajalo 60 odsto stanovništva, a danas samo 50 procenata, kaže Kristin Lagard, šefica Međunarodnog monetarnog fonda.
Znakovi krize
„ Srednja klasa se smanjila, jer se bogatstvo gomila kod onih gore, a mnogi onda klize naniže“, izjavila je Lagardova u Davosu. Po njenim rečima, za krizu srednje klase u industrijskim državama, odgovorni su slab ekonomski rast i velika nejednakost.
I u Evropi je srednja klasa pod pritiskom. Pri tom se ne radi samo o raspodeli prihoda. „ Srednja klasa nema više iluzija što se tiče njene budućnosti“, rekao je Pjer Karlo Padoan, italijanski ministar finansija i privrede. „Ona ( srednja klasa, prim. ur.) je razočarana jer njena deca imaju slabe izglede na tržištu rada. I razočarana je jer joj socijalni sistemi nude sve manje sigurnosti.“
Zato mnogi ljudi reaguju tako da jasno kažu „ne“ etabliranim stranaka i njihovim rešenjima. „To ’ne’ u međuvremenu dominira političkom scenom“, kaže Padoan. „To je znak krize. Zato moramo ponovo da razmislimo o političkom rukovodstvu i verodostojnim dugoročnim projektima. Samo tako se u srednjoj klasi - ali ne samo tamo - može stvoriti konsenzus o reformama koje su hitno potrebne.“
Nema vizije za Evropu
Ali u Evropi nema čak ni vizije kako bi neko rešenje trebalo da izgleda - za razliku od zagovornika „bregzita“ ili Trampa. „Može se biti za ili protiv, ali oni barem imaju viziju“, smatra Padoan. „Ali mi u Evropi uopšte nemamo viziju - barem ne takvu koja bi odaslala sličnu, jaku poruku.“
I tako svakodnevni zadatak ostaje sprovođenje dugog spiska reformi, na području poreza i finansija, kao i u obrazovanju, kako bi bili spremni za buduće promene, kaže Kristin Lagard. „Ali sve to mora da bude prilagođeno regijama. I verovatno nam je potrebno više raspodele nego što je sada imamo.“
A što će biti od Trampove vizije o Velikoj Americi? To je za sada neizvesno. „Mi uopšte ne znamo koju će on politiku da vodi“, podseća Lagardova. „Ne znamo koji su detalji njegovog plana - ako ga on uopšte ima.“
Želje i stvarnost
Ekonomista sa Harvarda Lery Samers siguran je da srednja klasa neće profitirati od Trampove politike. „Istorija nas uči: klasični populizam uvek šteti onome kome navodno pomaže“, kaže Samers, bivši analitičar Svetske banke i savetnik za privredu dosadašnjeg američkog predsednika Baraka Obame.
Tako je Tramp doduše prisilio nekoliko američkih firmi da proizvodnju ne premeste u Meksiko i sačuvao u zemlji nekoliko stotina radnih mesta, ali je istovremeno njegovo grubo ponašanje prema Meksiku dovelo i do pada meksičkog pezosa u odnosu na američki dolar za 15 odsto.
„A to Meksiko za ulagače čini još atraktivnijim“, upozorava Samers. „Posledica će biti da će više hiljada, a možda čak i više stotina hiljada radnih mesta iz SAD biti premešteno u Meksiko.“
Politika je zakazala
„Glavni razlog problema srednje i radničke klase nisu, ni globalizacija, niti digitalizacija, već decenijska neefikasnot politike - i to u celom svetu“, uveren je Samers.
„Međunarodna politička zajednica potrošila je mnogo energije kako bi zaštitila patente i autorska prava multinacionalnih koncerna“, kaže Samers. „Da je samo desetinu te energije utrošila za rešavanje pitanja kako sprečiti odliv kapitala u poreske oaze i kako sprečiti firme da zaobilaze pravila, onda bi to bio svet u kome bih rado živio.“
U jednom takvom svetu, dodaje Samers, bilo bi lakše uveriti srednju klasu u prednosti globalizacije.
Bonus video:
