Moj prijatelj Mijo Raičević pao je u svom stanu na Karaburmi. Prevarila ga kičma. U stanu sa pet hiljada knjiga, tri hiljade filmova i deset hiljada diskova svih vrsta muzike. I Bahov Adađo i Marija Dolores Pradera i Nina Spirova.
Operisan je na neurohirurškoj klinici. Sad je u domu za rehabilitaciji u Mladenovcu. Ne osjeća noge. Crni prišt tinja u želucu, Magdaleno, tišino poljska. Viđamo se nedjeljom u Poslednjoj šansi na Tašmajdanu. On dođe sat ranije i divani sa Petrom Jevremovićem i Ivicom. Dođem kasnije i nas dvojica ostanemo sat-dva duže. Traje to putovanje zenica u zenicu, kadar u kadar. Rastanemo se na uglu Bulevara revolucije i Kneginje Zorke.
Juče iz haosa moje biblioteke isklizne knjiga Čarape u travi napisana prije 33 godine, i pjesma:
Bila si prva u prolećnom prvenstvu
bila si prva u prolećnom prvenstvu draga
i gol razlika je bila na tvojoj strani
svaki napad protivničkih igrača završavao
se pred malim šesnaestercem ali danas
lopta nije okrugla kao nekad zvižde ti
čak i oni koji ne bi umeli da izvedu ni
početni udarac. vidim te: sediš na verandi
nogu umotanih u ćebe. vetar njiše kopačke
obešene o klin. korner zastavica je puna
suza.
Znam uspraviće Mija Raičevića na stopala njegova poezija. Stihovi koje će napisati.
Bonus video:
