Na poziv Britanskog savjeta iz Buenos Ajresa Borhes je 1963. godine boravio u Londonu. U Kaning hausu održao je predavanje Španski jezik u Južnoj Americi. U okviru programa posjete Borhes je sa majkom Leonorom bio u pozorištu Old vik, na premijeri Kralja Lira Pitera Bruka. Pol Skofild kao Lir. Sjutradan je ručao sa pjesnikom Džordžom Makbetom. U ponoć Lir, u podne Makbet.
I, eto, ta bizarna slučajnost navela me da pogledam da li je pjesnik Makbet zastupljen u Antologiji engleske poezije Svetozara Brikića. I knjiga se otvorila na stranici s pjesmom Život posle smrti, autor Džordž Makbet. I malo nervoznom linijom, mojom rukom, podvučeni stihovi Mogu da vidim u mraku, al moje oči/izgledaju prevelike/na poklopcu konzerve. Uvek sam/zapanjen što vidim samog sebe. I poklopac je konzerve zrcalo: Strah od ogledala osjećao sam od najranije mladosti...
U mojoj kući je postojao jedan trokrilni orman sa tri ogledala. Plašio sam se da će neki od tih likova iz ogledala početi da živi sopstveni život. Međutim, sada se ogledala više ne plašim jer ne mogu da ih vidim... Oslobodio sam se na užasan način.
Na fotografiji iz Njujorka, godina 1983, Borhes razgovara sa Bjankom Džeger. Dva dobro kadrirana profila. Bjanka Džeger gleda pravo u Borhesove oči. I Borhes gleda pravo u oči Bjanke Džeger. Borhes i Bjanka Džeger uvode sjaj bića u razgovor očiju.
O čemu razgovaraju? Bjanka Džeger došla je u Njujork da se dogovori Mihailom Nikolajevičem Barišnjikovim o adaptaciji jedne bajke Oskara Vajlda. Ne može da se odluči koju bajku da predloži Barišnjikovu. Jer sve su izvrsne. I Slavuj i ruža, i Uobražena raketa, i Sebični div, i Ribar i njegova duša... pa moli Borhesa da joj pomogne. Njoj je najbliži Srećni princ. Borhes kaže da i on najviše voli tog princa. On je u svojoj devetoj godini preveo tu Vajldovu bajku na španski. Na predlog Alavara Lafinura taj prevod je objavljen u El Paisu. Na kraju te sage o prijateljstvu princa (Kip) i ptice (Lastavić) umiru dva glavna junaka, a princ u bajci i oslijepi. Pa Borhes ne zna koliko bajka sa takvim krajem može donijeti prihoda, koliko novca za gladnu djecu Hondurasa i Nikaragve. Ali Borhes je ipak za Srećnog princa. Tako je i bilo.
O čemu još razgovaraju Borhes i Bjanka Džeger. O filmu Nikolasa Rega Performans, u kome jednu od glavnih uloga igra Mik Džeger. U finalnoj sceni filma Džeger čita jednu priču iz Maštarija. Borhes kaže Tri verzije Jude, a Bjanka Džeger Vrt sa stazama koje se račvaju. Ne, ne, ni jedno ni drugo.
Džeger čita priču Jug o Huanu Dalmanu, sekretaru gradske biblioteke iz ulice Kordoba. On poslije jednog košmarnog iskustva kreće iz bolnice na Jug. Na putu u jednoj krčmi izazvaće ga na dvoboj noževima. I Huan Dalman odlučno steže nož koji neće umjeti da upotrijebi, i izlazi u ravnicu. Dalman u ovoj priči čita Hiljadu i jedna noć (prvi tom) i odlazi u smrt kao u san. Kao srećni princ. Performans je film o ranim šezdesetim u Londonu, o povezanosti visokog kriminala i rok aristokratije.
Rok zvijezdu igra Mik Džeger, a kriminalca Džejms Foks. Na kraju filma Džeger čita naglas odlomak iz Borhesove priče Jug, a onda mu pucaju u glavu. Knjiga pada na pod, u njegovom snu o smrti pojavljuje se Borhesovo lice, kao ogledalo, koje se razbije u paramparčad. Taj film ostaje na razini nasilja i dobrog porno seksa, Anita Palemberg i Mik Džeger. Mada su u nekim filmskim časopisima taj film proglasili najboljim britanskim filmom svih vremena.
Docnija sudbina onih koji su učestvovali u pravljenju tog filma kao da je nastavak neke Borhesove priče. Donald Kamel, scenarista izvršio je samoubistvo. Džejms Foks napustio je veliku glumačku karijeru i postao član fundamentalističke hrišćanske sekte, Anita Palemberg zbog preteranog uzimanja droge napustila je djecu i muža, Mišel Breton nakon potucanja po Bliskom istoku liječila se u jednom psihijatrijskom zavodu u Hanoveru. David Latinov (gangster) koji je obučavao Foksa izvršio je samoubistvo. Samo su Nikolas Reg i Mik Džeger ostali u sedlu. A tek kako je u sedlu ostao veliki bluzer Miodrag Raičević.
Ali prije toga... O čemu su još pričali Bjanka Džeger i Borhes: o mačku Bepu i Kiplingu, o Pinočeu, i kući za masažu, o Hajneu i Islandu, o Nižinskom i njegovom Dnevniku, o rukopisu koji poskakuje, o tangu i milongi, o De Kvinsiju i predgrađu Palermo.
Jesu li razgovarali Bjanka Džeger i Borhes o drogi? Jesu: Probao sam kokain tri puta uzastopce i shvatio da je efekat isti kao kad se uzimaju bombone od mente.
Pa na čemu je onda taj Borhes? Miodrag Raičević je na bluzu: O Rolling Stones blues
Ovde sam da bi tucao kamen
Ovde sam da bi tucao kamen
Udarim, a iz njega beži plamen
Ko kamen sad je crno srce moje
Ko kamen sad je crno srce moje
Srećom, kamen nije crne boje.
Ubih čoveka jer on je hteo mene
Ubih čoveka jer on je hteo mene
Rečeno je: jednom uvek loše krene.
Tucam kamen i razmišljam o svemu
Tucam kamen i razmišljam o svemu
Pitam se: kome je teže, meni ili njemu
Bonus video:
