Crnogorski kontrabasista Zoran Zakrajšek u petak veče biće jedan od solista na koncertu koji će biti održan u Velikoj sali Muzičkog centra Crne Gore.
Pod upravom crnogorske dirigentkinje Ive Marcano, Zakrajšek će uz pratnju Crnogorskog simfonijskog orkestra izvesti Koncert za kontrabas i orkestar u fis-molu Sergeja Kusevickog koje je inspirisano djelima Dvoržaka i Čajkovskog.
”U pitanju je kapitalno djelo literature za solo kontrabas. Sergej Kusevicki bio je jedna izuzetno upečatljiva ličnost, kao kontrabasista, i kao dirigent, bio je mentor mnogim poznatim umjetnicima između ostalih i Leonardu Bernstajnu, i to su samo neke od stvari po kojima je poznat. Osnivač je Tangelvud Festivala u Americi, veliki pobornik i promoter moderne muzike i izvođenja novijih djela (u tom periodu Prokofjev, Stravinski..). Imao je mnogo premijernih izvođenja sa Boston simfoni orkestrom, 25 godina je tamo bio šef-dirigent i podigao ih na nivo jednog od najboljih ansambala u tom periodu u Americi”, ispričao je Zakrajšek o kompozitoru čije će djelo izvesti sjutra veče.
Zakrajšek ne krije da bi volio da se savremena muzika češće izvodi i kod nas.
”Uvijek nam je falio taj iskorak ka savremenoj muzici. U Crnoj Gori često sam u kontaktu sa ljudima koji doživljavaju savremenu muziku kao neprijemčivu. Za savremenu muziku, kao i za sve ostalo, potrebna je publika. Da biste imali publiku morate da je edukujete. Radujem se u budućnosti edukaciji mladih, iako će to biti dodatna obaveza za sve nas. Volio bih kad bi makar jednom u pola godine imali priliku da simfonijski orkestar svira repertoar koji je prijemčiviji mlađoj publici kroz neke matine programe, kako bi djeca od starta mogla da se nauče kako da slušaju muziku i da budu dio cijele te priče i tog procesa”, rekao je Zakrajšek koji je vođa sekcije kontrabasa u CSO-u, a u ovom sastavu svira od njegovog osnivanja.
Imao je priliku da već nastupa ispred kolega kao solista, a na pitanje šta je odgovornije, biti solista ili vođa jednog dijela orkestra, odgovara:
”Vrsta odgovornosti se mijenja. Kad ste vođa odgovorni ste i za cijelu svoju grupu. Kad ste solista, odgovorni ste u najvećem dijelu za sebe, ali naravno, sastavni dio muziciranja je osluškivanje svojih kolega i zajedničko sviranje, jer bez toga teško možete da dobijete dobar rezultat. Takođe, svako ima želju da se izrazi na ovaj ili onaj način, a orkestar je sredina koja ne dozvoljava toliku vrstu slobode. Da bi sve funkcionisalo kako treba, mora postojati ogromna disciplina i svi moraju biti na ‘istoj strani’, te ispoštovati koncept i zamisao dirigent”.
Zakrajšek je počeo da svira kontrabas sa 16 godina. Za razliku od tada, danas i manja djeca mogu svirati ovaj gabaritni instrument.
”To se toliko izmijenilo u proteklih 30-ak godina. Kad sam počinjao da sviram kotrabas, gledalo se na gabarite instrumenta i fizičku zahtjevnost istog, te nijeste mogli svirati ako vaša konstitucija nije mogla da izdrži zahtjeve ovog instrumenta. Danas djeca mogu da počnu da sviraju ovaj instrument u veoma malom uzrastu. Sticajem okolnosti bio sam prije 15-ak godina u Švajcarskoj, i tada sam prvi put prisustvovao času mog kolege čiji je učenik bio dječak od osam, devet godina”, kaže Zakrajšek.
On je završio Muzičku akademiju na Cetinju, u klasi prof. Pavela Aksamita, gdje je diplomirao i magistrirao sa najvišom ocjenom. Usavršavao se u Holandiji, a iza sebe ima brojne nagrade na državnim i internacionalnim takmičenjima.
”Pavle Aksemit je bio osnivač crnogorske škole kontrabasa. Iz njegove škole potekli su i vrsni kontrabasisti Zoran Marković i Saša Aleksić. Zoran je napravio veliku karijeru i bio solo kontrabasista Ljubljanske filharmonije, redovni profesor na fakultetu u Ljubljani, koncertrira širom svijeta, dok je Saša bio solo basista Seviljske filharmonije”, podsjeća Zakrajšek koji svira jedan od deficitarnijih instrumenata.
”Kontrabas jeste deficitaran instrument, ali ako umjetnik nije kvalitetan onda se svaki instrument može smatrati deficitarnim, a ako ste dovoljno kvalitetni u sviranju svog instrumenta to će vam otvoriti brojna vrata. Muzika nije nešto što vas usko vezuje za jednu zemlju, već naprotiv, jedan univerzalni jezik. Ono što je najnezgodnija stvar kod kontrabasa je što su gabariti instrumenta nepraktični za mobilnost tog tipa, ali i sa tim se izlazi na kraj ako čovjek ima želje i volje”, poručuje Zakrajšek koji svoju karijeru isključivo gradi kroz klasičnu muziku.
”Devedesete godine, kada sam počinjao da se profesionalno bavim muzikom, bile su nemilosrdne prema svim segmentima našeg društva. Naravno, kad neka zemlja prolazi kroz takve periode, kultura je prva na udaru. Uprkos porodičnoj zaleđini (đed i otac Rudolf i Zlatimir Zakrajšek su bili dugogodišnji direktori Muzičke škole Vasa Pavić, đed je osnivač udruženja kompozitora Crne Gore, otac je dio osnivač postave grupe Makadam …) koja je pored temelja u klasičnoj muzici imala i dodira sa žanrovima popa, džeza, fanka, nekako mi je sve to zaobišlo. U tom periodu nije bilo džez bendova, bilo je nekoliko entuzijastičnih pop-rok bendova, ali to je bilo sve. Ne vjerujem da bih se odlučio da se bavim nekim drugim pravcem muzike i kad bi situacija bila drugačija”, zaključuje sagovornik “Vijesti”.
Bonus video:
