Dirigent Mark Korović već godinama sarađuje sa Crnogorskim simfonijskim orkestrom, a nebrojano puta ih je vodio tokom koncerta. No, ove sezone Koroviću je namijenjena uloga šefa dirigenta.
Korović je završio horsko i orkestarsko dirigovanje na Sorboni u Parizu. Ima diplomu orkestarskog dirigovanja sa Visoke škole za muziku u Parizu, višu diplomu horskog dirigovanja grada Pariza i diplomu master studija horskog dirigovanja sa Visoke škole za muziku u Ženevi. Bio je angažovan kao dirigent Hora Francuskog radija i kamernog hora “Accentus” od 2014. godine.
Bio je najmlađi gostujući dirigent kamernog orkestra “Končerto Keln” sa kojim je nastupao u Njemačkoj, Italiji i Poljskoj. Nastupao je sa Berlinskom simfonijskim orkestrom, Grenland Simfonijskim orkestrom (Norveška), Crnogorskim simfonijskim orkestrom, Kamernim orkestrom Haga.
Spektakularnim otvaranje XVII sezone CSO-a u petak i subotu, 29. i 30. septembra, Korović će ispisati nove stranice muzičke istorije. Raduje se što će gost na ovom koncertu biti jedan od najvećih pijanista današnjice, legendarni Ivo Pogorelić koji će svirati Rahmanjinov Koncert za klavir i orkestar br 2 u c-molu.
Pored ovog Rahmanjinovog djela, publika će biti u prilici da tokom ta dva dana čuje i kompozicije Beotvena, Čajkovskog i Vilijamsa.
O svom iskustvu kad je u pitanju rad sa Crnogorskim simfonijskim orkestrom, kao i to šta publika može očekivati toko ove sezone, Korović priča za Vijesti...
Već ste imali priliku da tokom prethodnih godina sarađujete sa članovima CSO-a, hoće li Vam zbog toga biti lakše da tokom ove sezone radite sa orkestrom, s obzirom na to da poznajete njihove mogućnosti?
Da, naravno, biće lakše. Nadao sam se da će se to desiti. Dobro se poznajemo i imamo zajednički cilj da budemo izvrsni, da napredujemo i da damo sve od sebe da stvorimo posebnu vezu između nas i publike.
Prethodne sezone donijele su veliki broj gostujućih dirigenata. Vašim dolaskom, mnogo ćemo češće slušati orkestar pod Vašom dirigentskom palicom. Zahvaljujući upravo tim saradnjama i čestim promjenama dirigenata - orkestar napreduje, te koje su prednosti, a koje mane kad uglavnom jedan dirigent radi sa njima?
Uz brojne gostujuće dirigente, orkestar dobija mnogo različitih impulsa od njih, što je odlično! Ali ključni rad, onaj nevidljivi dio posla, stvaranje zajedničke ideje sviranja, pravac zvuka, kao i duša orkestra, grade se i stvaraju između muzičara orkestra i šefa dirigenta.
Prošle godine dirigent Srboljub Dinić “igrao” se sa zvukom tako što je na mjesta viola stavljao violončeliste i obratno. Hoćete li se i Vi na sličan način s vremena na vrijeme, kad to program dozvoli, igrati sa zvukom?
Da. To pitanje je veoma posebno među dirigentima. Međutim, sve to zavisi od repertoara i sale. Rad gudačke sekcije je takođe pitanje navike, kao i odnos između vođa i ostalih muzičara po pitanju refleksa zajedničkog sviranja i međusobnog slušanja. U posebnim prilikama, igranje sa zvukom je naravno opcija.
Koncertna sezona je spremna i već se zna šta će to sve orkestar tokom iste izvoditi. Koliko ste mogli da utičete na sam izbor programa?
Sezona je naravno potpuno spremna. Razgovarao sam s muzičarima kako bih razumio neke želje i potrebe, i blisko sam sarađivao sa Markom Simovićem na koncertu koji ću dirigovati, kako bismo publici ponudili najbolje.
Svaki dirigent ima svoj pristup kad je u pitanju rad sa orkestrom. Kakav je Vaš, koje ćete sve metode primjenjivati?
Veoma jednostavno, tu su strast, energija, velikodušnost, empatija, hrabrost. Iskreno, zahtijevam muziku sa ljudskošću.
Imali smo priliku da tokom prethodne sezone na nekim koncertima slušamo naizgled nespojive muzičke epohe. Kako se Vama čini ideja da na jednom koncertu bude spoj modernih kompozicija sa onim nastalim u recimo romantizmu ili baroku?
Sva vrata su za sada otvorena. Ove sezone pokušavam da spojim komade koje orkestar poznaje i koje je publika već čula u Crnoj Gori, sa potpunim novitetima. Djela Vagnera, Štrausa, Sen-Sansa, Berlioza, Vajla, Mocartov Rekvijem, Džona Vilijamsa, kao i nova Simfonija komponovana za mene i orkestar.
Imali ste priliku da dirigujete i orkestrom koji je bio sačinjen od studenata Muzičke akademije sa Cetinja. Jeste li među njima već prepoznali muzičare koji bi jednog dana mogli da zasviraju u CSO-u?
To je bilo jedno od najboljih iskustava. Vidjeti mladu generaciju crnogorskih muzičara je zaista dirljivo, pomoći im bilo je pravo zadovoljstvo i značajno iskustvo. Kultura i djeca, posebno okupljeni, dio su duše jedne zemlje. Da, siguran sam da bi neki od njih mogli jednog dana da sviraj u orkestru i oduševljen sam tom idejom. Moram priznati da predavači u školama rade sjajan posao.
S obzirom na Vaše iskustvo u horskom dirigovanju, hoćete li možda insistirati da dok ste na čelu orkestra Muzički centar pokrene projekat gdje će napraviti i svoj hor, poput baletske trupe koju su osnovali?
To je pitanje za budućnost. Naravno, volim glasove. Bilo bi fantastično.
Angažovani ste kao profesor dirigovanja u Parizu. Šta će sada, kad ste toliko udaljeni od Francuske biti sa tim Vašim angažmanom i jeste li možda spremni da svoje znanje podijelite i sa studentima cetinjske Muzičke akademije?
Biću bliži Crnoj Gori nego Francuskoj tokom narednih godina. Bio bih veoma srećan da svoje znanje podijelim sa studentima Crne Gore na Cetinju.
Vještačka inteligencija ne može ono što može orkestar
Sve se više priča o upotrebi vještačke inteligencije u muzici, te se u budućnosti očekuje da potpuno preuzme muzičku industriju. Koliko bi sve to uticalo na klasičnu muziku? Može li digitalno doba da utiče na istu?
Možda u industriji snimanja, pop muzici, ali klasična muzika je posebna na najbolji mogući način. Čak i ako treba da budemo svjesni modernizacije u ovoj oblasti, ne možemo zamijeniti ljudsku stranu u toj vrsti muzike. Ručno rađena i unaprijeđena tehnika dostiže krajnosti, strasti i osjećanja. Možete da podučavate vještačku inteligenciju, ali ona ne može da postigne ono što mi radimo u našoj prostoriji za probe i koncerte.
Bonus video:
