Odgovaram da se spremam pisati pismo odraslim ljudima koje će oni čitati.
’’A o čemu pišeš?’’ ’’O tome kako da se odrasli igraju. Odrasli ljudi često zaborave na igru, iako vole da se igraju.’’
’’A kako to?’’ ’’Ne znam, draga, ali znam da ko se ne igra, tome je jako dosadno.’’
’’Ne igraju se!?’’
’’Većina odraslih se ne igra. Što ti kažeš, kako odrasli treba da se igraju?’’
’’Ja izađem ispred zgrade sa drugaricama i igramo se i bez igračaka, tako treba da se igraju. Gdje god da su, stalno treba da se igraju.’’
’’Slažem se, dušo. Hvala ti. Idem to i da im napišem.’’
I eto, pišemo vam, kao odrasli podsjećamo na ono što Darija i njeni drugari znaju.
Podsjećamo, jer smo svi nekada bili djeca. Veoma je zanimljiv Darijin komentar da nam za igru nisu potrebne igračke.
Hajde da to prevedemo na ’’jezik odraslih’’.
Svaki put kada kažemo da ne možemo uživati bez nečega, da nam treba još samo malo vremena, novca, drugačijih ljudi... tada se ne igramo.
Tada odlažemo igru. Sva ta nabrajanja navodnih preduslova samo su izgovori za stalnu igru.
Kao odrasli trebalo bi da budemo majstori igre.
Imati sposobnost igrati se bez ’’igračaka’’ znači biti kreativan, slobodan od pomagala, inventivan i inovativan, biti alhemičar koji sve može da transformiše u ono što želi i svemu dati značenje kakvo nama odgovara, uživati u svakom trenu, u samom procesu igranja.
To znači biti nedovršiv, stalno drugačiji, inspirisan i inspirativan.
Da konkretizujemo, da li možete izaći van bez mobilnog, novčanika, kompjutera i odlično se provesti sa prijateljima?
No, čini se kako društvo baš i ne voli, ne podržava i ne promoviše život kao igru.
Ozbiljnost, krutost, strogost, rivalstvo, agresija i destrukcija... više se cijene od plemenite, humane, kreativne igre.
Svaka aktivnost podijeljena je strogo na rad i odmor.
Naporno radimo, da bismo se potom navodno odmarali.
A što ako postoji mogućnost da radimo i odmaramo istovremeno?!
Što ako postoji mogućnost da djelamo i budemo u igri istovremeno?!
Tome nas nisu učili u školama, no to ne znači da ne postoji takav model funkcionisanja.
Svako kreativno djelanje, spontano je, odvija se lako i odmarajuće, osvježavajuće.
Objedinjuje odmor i rad istovremeno. Da li je to moguće?
Pogledajte djecu dok rukama u pijesku crtaju ili oblikuju figure.
Izgledaju li kao da se umaraju? A djelo je pred njima!
Djeca znaju! Malo smo se naivno zaboravili...
www.zlatnicovjek.com
Bonus video:
