Turska kafa (poznata i kao: naša, domaća, kuvana, crna…) je nezamjenljivi dio jutra. Zanimljivo je da Turci tu kafu uopšte ne piju; oni piju nešto slično samo razblaženo, slatko, a mnogo više vole čaj.
Nekada je bilo jednostavno - kafa se kupovala pržena i mljela se u bakalnici, kuvala u džezvi (pravoj, limenoj ili emajliranoj), a pila iz malih šoljica. Na jednu šoljicu, jedna kašičica kafe i šećera prema želji.
Dobra kafa zahtjeva tri elementa:
- alat odnosno dobru džezvu
- kvalitetnu mješavinu kafe
- i ključno – ljubav.
Morate voljeti tu kafu dok je pravite ili onoga kome je pravite!
Džezve čelične i emajlirane ne spadaju u dobar alat, jedine prave su od bakra. Džezve nikako nemojte prati ničim drugim do običnom vodom i prstima. Mijenjajte ih svakih tri do pet godina.
Kafu kupujte u zrnu i probajte da miješate sve moguće kombinacije koje postoje, dok ne nađete onu koja je prava za vaš ukus. U principu, dobro je pomiješati jednu jače i jednu slabije prženu. Meljite tik pred kuvanje i samo onoliko koliko vam tada treba.
Način pripremanja:
Nemojte kuvati kafu na šporetu na gas, jer je proces prebrz, bolje na struju.
Voda za kafu ne smije da provri! Dovedite je tik do pred ključanje i čim se pojave prvi mjehurići, skinite džezvu i odlijte pola šoljice, smanjite vatru.
U džezvu sipajte kašičice kafe (po želji, ali okvirno jedna po šoljici + nešto malo više), promiješajte i vratite na ringlu. Kada se popne do ruba džezve, skinite sa vatre, vratite odlivenu vodu, promiješajte i vratite na ringlu da još jednom dođe do vrenja. Skinite, sačekajte par sekundi i dolijte nekoliko kapi hladne vode „da presječe“.
Sačekajte trenutak i sipajte u fildžane ili šoljice sa drškom (porcelanske, tanke), ali nikako u velike šolje!
Kafa se gostima iznosi u džezvi i tek onda sipa. Pored je čaša hladne vode (negazirane) i komad ratluka.
Kafa se ne pije nego se merači! Polako, natenane…
Galerija
Bonus video:
