Čim priroda oživi, čim trava ozeleni, a cvijeće zamiriše, znak je da se izlazi napolje, da se negdje uz obalu rijeke ili potoka, uz jezero, na planini ili u lijepo uređenoj okućnici, pripreme sitna drva za podlogu, drveni ugalj, da se raspale roštilji i da se uživa u prirodi i dobrom jelu.
Prednosti roštilja su višestruke: hrana tako pripremljena praktična je i brza; može biti i svečano druženje sa prijateljima; uživa se u prirodi, a isto tako dobro se jede; hrana s roštilja neće se uvrijediti ako se posluži i u papirnom ili plastičnom posuđu; na roštilju se može pripremati sve, i meso i riba i povrće i voće, pa i sir; roštilj koriste i oni koji puno imaju, ali mogu se omrsiti i oni koji imaju malo; i konačno, kod pripremanja roštilja i nije uslov neko veliko kulinarsko umijeće.
Ipak, potrebno je ovdje dati nekoliko savjeta za pripremanje jela na roštilju:
Da bi meso sa roštilja bilo što mekše i ukusnije, potrebno je da bude u marinadi nekoliko sati. Pripremanje marinade je stvar ukusa, ali prilagođava se i vrsti mesa. Kod mariniranja bijelog i crvenog mesa za marinadu se najčešće upotrebljavaju: ulje, isitnjeni bijeli luk, so, biber, mljevena crvena paprika (ne pretjerivati sa biberom i mljevenom paprikom, jer će u suprotnom izgorjeti na žaru), narendana kora limuna i začinsko bilje (ruzmarin, bosiljak, majčina dušica...). Prije nego se meso stavi na vruću rešetku, treba ga malo ocijediti da marinada ne bi kapala na žar i stvarala plamen.
Žar za roštilj priprema se tako da se uz pomoć papira zapali sitno nasječeno drvo, a kada se razgori dodaje se drveni ugalj ili ugljeni briketi. Zbog specifičnog mirisa dobro je staviti nekoliko grančica sušene vinove loze. Da bi se stvorio dobar žar potrebno je osigurati dovoljno vazduha i raspirivanje.
Rešetka roštilja se stavlja kada je pripremljen žar. Kada se dovoljno zagrije premaže se kriškom slanine ili sa malo ulja da se meso ne bi ljepilo za rešetku. Optimalna temperatura za pečenje je ako se dlan može držati neposredno nad rešetkom do 3 sekunde.
Meso koje se peče u komadu treba okrenuti kada na gornjoj strani počnu da probijaju sokovi iz unutrašnjosti. Koliko puta meso treba okretati zavisi od veličine i jačine žara, ali i umijeća kuvara. Dobri poznavaoci roštilja meso okreću samo jednom.
Kada se riba stavi na rešetku, treba je nekoliko puta povući po rešetki da se ne bi zalijepila. Okreće se samo jednom i to kada je potpuno otpustila od rešetke.
Ako vatra bukne prilikom pečenja ne gasiti je vodom. Radije dodati par komada vlažnog ugljena.
Što se meso duže peče, postaje sve tvrđe. Stoga je važno znati kada je dovoljno pečeno. To se najbolje testira viljuškom. Ako lagano prodire u meso, ono je pečeno.
Kada je sve gotovo, ne zaboraviti ugasiti vatru i očistiti roštilj. Najbolje je pustiti da se žar sam ugasi. Kada je potpuno ugašen pokupi se sa ložišta i baca u smeće. Masnoću sa rešetke temeljito skinuti žičanom četkom. Izbjegavati pranje deterdžentima.
Konačno – oprez sa vatrom i žarom!
Bonus video:
