U našem vremenu i okruženju se o vodi kao resusu mnogo se ne razmišlja. Rutinska je stvar ujutru po ustajanjuo umiti se (vodom), oprati zube (vodom), isprali wc šolju (vodom), ali današnja sanitarna zaštita je jedno od najvećih dostignuća u javnom zdravstvu krajem 19. i početkom 20. vijeka. Opšte higijenske mjere i sanitacija, kao i higijenski ispravna voda za piće, uz antbiotike i vakcine su dovele do produženja životnog vijeka čovjeka.
Zagađivanje zaliha pitke vode otpadom, koji mi kao vrsta (ljudska) proizvodimo, je uzrok mnogih zaraznih bolesti širom svijeta.
Više 85 odsto populacije živi u sušnom dijelu planete, 780 miliona ljudi u svijetu nema pristup vodi, od šest do osam miliona ljudi godišnje snosi posljedice od bolesti koje se prenose kontaminiranom vodom, 1,8 miliona ljudi godišnje umire od dijarealnih bolesti, od toga su 90 odsto djeca mlađa od pet godina.
Voljela bih da mogu da kažem da mi u Crnoj Gori nemamao problem sa očuvanjem vodnih resursa i sa otpadom, ali nažalost nije tako. Naime, naš odos kako prema vodi, tako i prema otpadu zahtijeva dugotrajnu i kontinuiranu edukaciju na svim nivoima. Tek nakon usvajanja novih, ekoloških obrazaca ponašanja bismo, možda, mogli da se hvalimo vodnim resursima i ekologijom. Nas priroda nije štjedela u darivanju, ali moramo se mnogo više potruditi da joj uzvratimo. Kvalitet naših voda je izuzetan.
Evropska povelja o vodi jasno ističe “Voda je opšte nasljedno dobro, čiju vrijednost moraju svi poznavati. Zadatak svakoga je da s njom ekonomiše i da je brižljivo koristi”.
Inače, su predviđanja da će se bogatstvo jedne zemlje u budućnosti mjeriti količinom dostupne zdravstveno bezbjedne vode za piće, ta budućnost nije daleko!
Prema kriterijumima Svjetske zdravstvene organizacije, higijenska ispravnost vode za piće i vodosnabdijevanje je jedan od deset pokazatelja zdravstvenog stanja stavovništva jedne zemlje. To je kriterijum koji najdirektnije dovodi u vezu vodu i javno zdravlje. Znači higijenski i zdravstveno bezbjedna voda za piće je preduslov dobrog zdravlja!
Koliko je voda važan makronutrijent jasno je ako znamo da ona treba da dominira u tjelesnoj kompoziciji čovjeka.
Fetus sadrži oko 90 odsto, dok organizam novorođenčeta sadrži oko 80 odsto vode. U uzrastu od šest mjeseci organizam sadrži 75 odsto vode, a sa navršenih godinu dana 65 odsto. Većina organa sadrži visok procenat vode. Na primjer mozak sadrži čak 85 odsto vode, a visok sadržaj vode imaju i bubrezi, jetra, vezivna tkiva, dok se krv, zbog dominantnog sadržaja vode, i naziva tečnim tkivom.
Starenjem se sadržaj vode u organizmu, fiziološki, smanjuje, pa bi organizam odraslog muškarca trebalo da ima 60 odsto, a žene 55 odsto vode. Razlog što muškaraci imaju veći sadržaj vode u tjelesnoj masi u odnosu na žene je različita tjelesna kompozicija.
Naime, muškarci imaju više mišićnog tkiva koje u visokom procentu sadrži vodu, dok žene imaju više masnog tkiva koje je mnogo siromašnije vodom. Dakle, ukupna količina vode u organizmu zavisi od godina, pola, stanja uhranjenosti (mase mišićnog i masnog tkiva), zdravstvenog stanja, stepena fizičke aktivnosti, klimatskih uslova, ali i od količine koju tokom dana popijemo.
Voda ima mnogobrojne uloge
Voda omogućava rastvaranje i iskoristljivost hranljivih i zaštitnih materija, obezbjeđuje transport hranljivih i zaštitnih materija i kiseonika do ćelija, olakšava eliminaciju štetnih materija iz organizma, reguliše tjelesnu temperaturu, obezbjeđuje vlažnost sluznica usta, očiju, nosa, obezbjeđuje pokretljivost zglobova i mišića, olakšava rad jete i bubrega, štiti organe i tkiva, olakšava varenje i sprečava opstipaciju.
Da bi na pravi način voda odradila sve navedene zadatke, mora se piti u dovoljnoj količini, dnevne potrebe u vodi zavise od uzrasta i za novorođenče iznose 60 ml/kg, za odojče oko 100 ml/kg, predškolsko dijete koje ima tjelesnu masu između deset i 20 kilograma - 1000+50 ml/kg preko 10 kilograma, školsko dijete koje ima tjelesnu masu između 20 i 50 kilograma - 1500 plus 20 ml/kg preko 20 kg, adolescenti i odrasli (>50 kg) 2100-3000 ml. Potrebe za vodom se mogu izračunati i prema potrošnji kalorija, naime, za svaku kaloriju koju sagorimo potrebno nam je oko jedan mililitar vode. Ako dnevno potrošimo samo 1000 kalorija, treba nam oko jedan minus 1,5 l vode. Ako potrošimo 2000 kalorija, potrebno nam je najmanje 2 l vode dnevno. Da bi organizam bio u ravnoteži, unos vode mora biti jednak gubitku. Voda se unosi napicima i hranom, ali se i stvara tokom metaboličkih procesa u organizmu.
Procijenjeno je da se putem napitaka unese oko 60 odsto vode, hranom oko 30 odsto i u metaboličkim procesima se produkuje 10 odsto vode. Putevi eliminacije vode iz organizma su urinom oko 60 odsto, fecesom oko 4 odsto, putem znoja 8 odsto preko kože i pluća 28 odsto.
Unos:
- Napici 1500 ml (60 odsto)
- Hrana 750 ml (30 odsto)
- Metabolizam 250ml (10 odsto)
Gubitak:
- Urin 1500 ml (60 odsto)
- Feces 100 ml (4 odsto)
- Znoj 200 ml (8 odsto)
- Koža, pluća 700 ml (28 odsto)
Bez obzira na jasne i lake preporuke, a to je od osam do deset čaša vode dnevno, većina ljudi ima problem sa unosom vode, zapravo, ne piju dovoljno vode i živi u stanju blage dehidracije. Dehidratacija je stanje u kojem je gubitak vode veći od unosa.
Vodu treba piti i kada nismo žedni! To se uči. Kada osjetimo žeđ, već smo blago dehidrirani i organizam nam šalje signal da mu nije dobro, da mu nedostaje voda. Jedan od načina da se stalno podsjećamo na unos vode je da bokal ili flašu (staklene) držimo u svom najbližem okruženju. Važno je znati prepoznati znake dehidracije, jer i blaga dehidracija se ispoljava glavoboljom, pretjeranim umorom i nedostatkom energije ili smanjenem koncentracije. Nedovoljan unos vode postupno i neprometno utiče na metabolizam i dovodi do niza hroničnih promena organa.
Vodu treba piti tokom cijelog dana. Sasvim je u redu dan započeti sa čašom vode i završiti ga na isti način. U svakoj situaciji prekomjernog gubitka tečnosti, pa i znojenja izuzetno je važno nadoknaditi tečnost. To je posebno važno za sportiste. Sportisti treba da znaju da gubitak težine veći od jedan odsto utiče na optimalnu sportsku formu. Naime, već tako mali gubitak tečnosti može uticati na stepen hidracije kontraktilnih vlakana u mišićnim ćelijama, smanjujući snagu kontrakcije do tri odsto. Zato je obavezna dobra hidracija prije, tokom i poslije treninga.
Važno je naučiti djecu da piju vodu, jer ništa ne može da je zamijeni. Treba izbjegavati konzumiranje sokova, odnosno tečnih slatkiša. Mnogo je bolje učiti djecu da piju vodu i jedu cijelo povrće i voće, a ne cijediti ga u sok. Kada je riječ o temperaturi vode, preporuka je da se pije hladna voda. Idealna je temperatura od deset do 12 stepeni Celzijusa. Takva voda puno brže iz želuca stigne do crijeva, stimulše lučenje želučanog soka, ubrzava peristaltiku crijeva i podstiče rad bubrega. Hladna voda, naročito ovih toplih dana, povoljno utiče na rashlađivanje organizma.
Sve češće se mogu pročitati preporuke za konzumiranjem tople vode. Međutim, topla voda nema osvježavajući efekat i unosi se u većim količinama da bi se eliminisao osećaj žeđi. Ima suprotan efekat na sekretornu i motornu funkciju sistema organa za varenje. Topla voda smanjuje izlučivanje želudačne kiseline, daje osjećaj nadutosti, žgaravicu i podrigivanje. Takva preporuka navodi na zaključak da bismo umjesto u banjske svrhe termalne izvore trebali kaptirati za piće. Međutim, to je daleko od nauke i fiziologije. Svaka kap je važna!
Autorka je specijalista higijene i dijetolog
Bonus video:
