Nakon relativno toplog vremena za ovo doba godine, zima je počela da pokazuje zube. Kako ove promjene vremena utiču na rad srca za RTS je objasnio prof. dr Predrag Mitrović, kardiolog Urgentnog centra u Beogradu.
Našem organizmu je teško ugoditi. Tokom ljeta, ljekari nas mjesecima opominju da unosimo dovoljno tečnosti, da ne izlazimo na sunce, a sa dolaskom zime, priča je potpuno drugačija, napominje profesor Mitrović.
„Ne možemo da izbjegnemo kontakt našeg tijela sa spoljnom sredinom jer mi smo jednostavno, po sistemu spojenih sudova, direktno u koordinaciji sa prirodom. Ono što se sada dešava i što dodatno otežava problem su temperature oko nule. A kada je temperatura takva, naši krvni sudovi mnogo više dinamički reaguju na spoljne uticaje“, naglašava kardiolog.
Reaguju svi krvni sudovi
Naše srce napajaju tri krvna suda koji, kako profesor slikovito objašnjava, izgledaju kao tronožac. Jedan krvni sud je najveći, a dva su manja i tu se nalazi srčani mišić koji se hrani pomoću tih krvnih sudova. Ako u njima postoje neke promjene, (ljekari stalno napominju da ne treba pušiti i da treba voditi računa o holesterolu), u krvnom sudu će se stvoriti pločica koja će da raste. Ako ona 70 odsto zatvori krvni sud, onda nastaje opasna situacija.
„S obzirom na to da je temperatura oko nule do plus dva stepena dosta nezgodna za tempo ponašanja naših krvnih sudova, imamo takozvane, vazospazme, odnosno naši krvni sudovi i oko srca i u cijelom tijelu se grče i opuštaju, bukvalno u odnosu na spoljnu temperaturu“, dodaje profesor.
To znači da ukoliko imamo neke promjene na krvnim sudovima, bilo da za njih znamo ili ne, kada izađemo iz toplog u hladno, ili obrnuto, dolazi do grčenja krvnog suda i ukoliko već postoji zapušenje, onda tih 70 odsto postaje 99, čak i 100 odsto. U tom trenutku nastaje akutni koronarni sindrom, odnosno napad angine pektoris, to jest, snažan kratkotrajan bol u grudima ili srčani udar.
Pored toga, na spoljnu temperaturu reaguju svi krvni sudovi u našem tijelu. I kod njih dolazi do grčenja i opuštanja, tako da dolazi do pada, ali i do skokova krvnog pritiska.
Savjeti ljekara
Hronični bolesnici treba da redovno uzimaju terapiju, kontrolišu krvni pritisak, a kada izlaze iz kuće da sačekaju malo u hodniku ili ulazu kako bi se prilagodili temperaturi spoljne sredine. Isto važi i kada ulaze u kuću.
Oni koji nijesu hronični bolesnici ipak bi trebalo da obrate pažnju da li pri ulasku ili izlasku osjećaju neke tegobe, odnosno bolove na koje ne mogu da utiču. Ukoliko osjete nešto slično, ne treba da oklijevaju da se obrate lekaru, savjetuje profesor Mitrović.
Bonus video:
