Stigla je jesen, a sa njom i hladniji dani, te češće prehlade i grip. Šta je prvo na šta pomislite kada se razbolite? Vitamin C!
Opšte je poznato da su citrusi prebogati vitaminom C i da su odlični protiv prehlade, imaju antibiotičko dejstvo, a mogu ublažiti i reumu. Naučnici su dokazali da je citrusno voće odlična prevencija od mnogih bolesti, kao što su dijabetes, gojaznost, bolesti srca i jetre.
Citrusi ili agrumi potiču iz tropskih i suptropskih područja i karakterističnog su kiselkastog i osvježavajućeg ukusa. Bogati su flavonoidima, pa otud boje od tamnozelene do jarkožute i narandžaste. Takođe su bogati i antioksidansima i daleko poznati kao pravi rudnici zdravlja. Konzumiranjem nekoliko ovih voćki dnevno pomaže organizmu da se odbrani od prehlade i gripa, a podiže i imunitet što je veoma važno u jesenje doba čestih viroza.
U citrusno voće spadaju blagokiselkasti i sočni plodovi kao što su pomorandža, mandarina, limun, limeta, grejpfrut, klementina i svi njihovi hibridi. Iako sadrže fruktozu, citrusi imaju premalo kalorija, pa tako recimo 100 grama narandže sadrži 48 kalorija, dok ista količina limuna ima 50 kalorija. Imaju veliki procenat vode u svom sastavu (neke čak do 89 odsto), ugljene hidrate (glukozu, fruktozu, saharozu), značajne količine biljnih vlakana, celulozu i pektine. Zbog svega nabrojanog predstavljaju pravu riznicu zdravlja.
Svaki citrus je priča za sebe
Pomorandža je omiljena voćka velikog broja djece, ali i odraslih, vjerovatno zbog svog slatkasto-kiselog ukusa. Limunska i oksalna kiselina koje se nalaze u pomorandžama podstiču lučenje želudačnog soka i pomažu u varenju, a imaju i ulogu diuretika. Ukoliko iscijedite narandžu imaćete višestruko korisno dejstvo, upravo zbog prisustva ovih kiselina.
Grejpfrut pomaže protiv bakterija i upala u organizmu. S obzirom na veliku količinu vitamina C koju sadrži, grejp stimuliše proizvodnju kolagena i pomaže koži da povrati elastičnost. Sličan je pomorandži po vitaminskoj i hranljivoj vrijednosti, ali ima više gorak ukus, pa ga mnogi zbog toga izbjegavaju, iako ne bi trebalo. Izdvaja se po sadržaju likopena, antioksidansa koji je važan u prevenciji mnogih tumora, kao i u snižavanju lošeg holesterola u krvi. Međutim, ukoliko već uzimate ljekove za bolesti srca i povišenog krvnog pritiska, onda ne bi trebalo da konzumirate grejp, jer može smanjiti dejstvo lijeka.
Stručnjaci kažu da je dan bolje započeti mlakom vodom u koju ste iscijedili limun, nego kafom. Takođe je odlično i dan započeti cijeđenom narandžom sa malo meda, a sve to zbog limunske kiseline i njenih soli koje zbog sadržaja kalijuma smanjuju kiselost organizma. Limun ima veliki značaj u ishrani, tokom cijele godine može se piti u limunadi ili kao dodatak drugim pićima, ali i u raznim jelima kojima obogaćuje ukus. Pomoću salicilne kiseline koju posjeduje uništava štetne kiseline i bakterije i jača otpornost organizma. Pomaže kod bolesti gastritisa i čira na želucu, koji su nastali zbog viška želudačne kiseline, pa oboljeli treba da ga konzumiraju kao razblažen sok. Ukoliko vam se kvare desni, to je prvi znak da vašem organizmu fali vitamina C, te odmah posegnite za limunom i unosite ga u organizam u različitim oblicima. Ovo se naročito odnosi na pušače, kao i na osobe koje konzumiraju više alkohola ili neredovno jedu.
Mandarine su sitnije od pomorandži, ali nešto slađeg soka. Prebogate su organskim kiselinama i mineralnim materijama, kao što su kalcijum, kalijum, fosfor, natrijum, magnezijum, sumpor, bor, a u malim količinama sadrže i gvožđe, cink, bakar, mangan. Posjeduju dosta šećera i vitamina C koji su važni za varenje i razmjenu materija u organizmu.
Crveni grejpfrut je veoma koristan, naročito u sprječavanju razvoja srčanih bolesti. Istraživanje je pokazalo da crveni grejp i te kako utiče na smanjenje masnoća u krvi, a naročito triglicerida. Stručnjaci smatraju da su za ovakve rezultate odgovorni antioksidansi kojima je ova voćka prebogata, ali takođe su došli i do zaključka da sadrži neke za sada nepoznate sastojke koji utiču na smanjenje triglicerida.
Citrusi imaju brojne prednosti. Zbog veoma niske energetske vrednosti preporučuju se u svakom posebnom režimu ishrane, smanjuju rizik od gojaznosti, a visok nivo antioksidanasa smanjuje rizik od hroničnih oboljenja. Zahvaljujući vitaminu C poboljšavaju apsorpciju gvožđa u organizmu, a kalijum, magnezijum i kalcijum smanjuju rizik od hipertenzije i kardiovaskularnih bolesti. Takođe sprečavaju pojavu zatvora, hemoroida, kao i karcinoma debelog crijeva.
Savjeti, preporuke, teme o zdravlju, čekaju vas u četvrtak, 17. novembra, u novom broju dodatka Zdravlje, koji dobijate besplatno uz štampano izdanje Vijesti.
Bonus video:
