Nije svaka zimnica zdrava: Šta je 'prirodni lijek', a šta treba izbjeći

Dok se fermentacijom čuvaju vitamini i enzimi, pasterizacijom se uništavaju. Korištenje konzervansa može biti štetno…

13120 pregleda 4 komentar(a)
Ilustracija, Foto: Shutterstock
Ilustracija, Foto: Shutterstock

Zdrava je samo ona zimnica koja se pravi kako treba. "Hrana je lek ako se pravilno koristi, ali takođe može da bude i štetna, da ne kažem otrovna. Zbog toga treba voditi računa šta se jede. Kada se pravilno spremi, zimnica ne gubi ništa od svojih hranjivih vrijednosti, dobija probiotičke osobine", kazao je diplomirani nutricionista Predrag Nenadić za RTS.

Zdrava zimnica

Zimnica nudi dosta zdravstvenih dobrobiti, ali samo ona koja je fermentisana, objašnjava Nenadić. Tajna čuvanja zdravih osobina povrća i voća upravo je fermentacija.

Fermentisane namirnice obezbjeđuju organizmu zdrave bakterije koje su mu neophodne radi uravnotežavanja crevne flore. Najvažnija stvar kod zimnice jeste to što su fermentacijom sačuvani vitamini i enzimi u hrani.

"Najbitniji su enzimi. Oni su varnice života. Oni učestvuju u svim metaboličkim procesima u našem organizmu. Njih unosimo samo svježim voćem i povrćem i veoma su termolabilni, što znači da nestaju i pri malom porastu temperature. Zimnica, kad se pravilno spremi, ništa ne gubi od svojih nutritivnih vrijednosti. Ona ih sve zadržava. Pored toga, dobija nešto novo. Dobija te probiotičke osobine koje su veoma bitne. Zbog toga je fermentisana zimnica mnogo bolja i zdravija od pasterizovane“, kaže Nenadić.

Nekada se zimnica konzervirala tako što se dodavalo prirodno jabukovo sirće. Takođe se stavljao ren, bijeli luk, peršun, ruzmarin, bosiljak… Sve to je prirodno bilje koje ima izražene prirodne antimikrobne osobine.

Zimnica koja nije zdrava

Danas smo sve to zamijenili hemijskim sredstvima. Tako se danas pretjerano koristi vinobran, kao i konzervansi u pretjeranoj količini što donosi štetu našem organizmu.

Mnogi danas spremaju zimnicu pasterizacijom. To, smatra Nenadić, nije dobro jer ta hrana nama ne može da bude od koristi. Pasterizacijom se, naime, uništavaju svi vitamini i enzimi. Minerali se ne uništavaju, ali oni bez vitamina i enzima ne znače ništa.

Kada iz dana u dan hranom trujemo svoj organizam, nismo ni svjesni da će jednog dana to da proizađe u bolest.

"Po jednom kilogramu povrća ne smije da se stavi više od jednog grama konzervansa ili 0,5 grama vinobrana. To je i zakon. Ako se stavi više, onda takva zminica stvara zdravstvene probleme kao što su glavobolja, umor, nesanica...", upozorava Nenadić.

Bonus video: