Jaja imaju mnoge zdravstvene prednosti, kao što su pomoć u kontroli težine, poboljšanje zdravlja očiju i obezbeđivanje različitih hranljivih materija, od proteina do omega-3 masnih kiselina. Međutim, evo šta se može dogoditi ako pojedemo previše jaja.
Zatvor
Jaja imaju puno proteina, ali ne i vlakana koja pomažu varenju. Nedostatak vlakana dovodi do zatvora, pa se preporučuje konzumiranje jaja sa namirnicama bogatim vlaknima, poput spanaća i paradajza.
Akne i bubuljice
Akne su uzrokovane visokim nivoom hormona progesterona, koji je prisutan u jajima. Dakle, ako iznenada primijetite akne na svojoj koži, možda biste željeli da pratite koliko često konzumirate jaja, prenosi B92.
Nadutost
Za neke su jaja idealan doručak, ali ne i za one koji su na njih osjetljivi. Osjetljivost na jaja se manifestuje nadimanjem i gasovima. Netolerancija na jaja znači da ne možete pravilno da svarite određeni element u jajetu, ili da možda nemate određeni enzim u svom tijelu koji može da ga razgradi. Ovo ne samo da vas čini nadutim, već možete iskusiti i bol u stomaku, glavobolju i napetost.
Rasprave o srcu i holesterolu
Naravno, postoji i poznata rasprava o tome da li jaja povećavaju holesterol i time štete srcu.
Stručnjaci u svijetu smatraju da je za većinu ljudi bezbjedno da pojedu do sedam jaja nedeljno, što ispada jedno dnevno, i pominju da je to količina koja neće ugroziti srce. „Jaja su dobar izvor proteina i u dnevnom obroku zamenjuju meso i ribu. Zato treba izbjegavati kombinaciju jaja i ovih namirnica jer povećavamo unos životinjskih masti i količinu proteina, što remeti balans obroka", rekla je za Novu nutricionistkinja Maja Štiklica.
Prema studiji sa Harvarda, odrađenoj na velikom broju ispitanika, nema direktne povezanosti sa konzumacijom jaja i srčanom bolešću. Zapravo, ova studija je pokazala da redovna ishrana jajima zapravo sprečava tromboze, infarkt srca i mozga. Maksimalna količina cijelog jajeta u dnevnom obroku ne bi trebalo da bude veća od 2 žumanceta, računajuci i jaja koja su prisutna i u drugim namirnicama. Jedno žumance ima najvažniji i najznačajniji dio hranljivih sastojaka i hranljivije je od belanceta.
"Jaja zauzimaju značajno mesto u ishrani ljudi i djece, i treba da unosimo 6-8 komada na nedeljnom nivou“, kaže nutricionistkinja.
Mladi ljudi koji treniraju često uzimaju mnogo više jaja od preporučene količine. Nutricionistkinja kaže da čak ni oni ne bi smjeli da pretjeruju.
„S obzirom na to da su bogata proteinima, jaja su neizostavna namirnica kod sportista, i obavezan su obrok nakon vježbanja, za brži i kvalitetniji oporavak mišića. Ipak, sa jajima ne bi trebalo pretjerivati. Unos žumanceta kada su u pitanju zdrave osobe koje se bave sportom – maksimalno dva žumanceta dnevno, a unos bjelanaca na dnevnom nivou – sedam komada.“
Za koga su dobra bjelanca, a za koga žumanca
Bjelanca se, zbog svoje nutritivne vrijednosti, preporučuju svima kao kuvana ili se dodaju u raznim jelima. Unos na dnevnom nivou – maksimalno 7 komada – ne treba ni sa njima pretjerivati da ne bi nepotrebno opterećivali organe za varenje. Bjelanca su odlična i ne treba ih izostavljati iz ishrane ljudi kojima su isključena žumanca. Bjelance je idealna namirnica i za sportiste.
Žumanca mogu da konzumiraju svi ljudi koji nemaju problem sa povišenim masnoćama u krvi, koji nemaju upalne procese u žučnoj kesi, pankreasu i koji nemaju alergiju na žumanca.
Bonus video:
