Dok su iz Beograda letjeli ka Istanbulu, a odatle u Baku na megdan sa azerbejdžanskim šampionom Karabagom, fudbalerima Rudara je kroz glavu prolazilo samo jedno - svih 90 minuta biti hrabar i pun samopouzdanja i dobar rezultat ne može izostati.
Rivalu se priznaje višak kvaliteta, možda i iskustva na evropskoj sceni, ali ako Pljevljaci pokažu da imaju srca, onda...
"Oni zaista jesu dobra ekipa, to smo i znali, a i dodatno se uvjerili gledajući nekoliko CD-ova sa njihovih utakmica. Kompaktni su, borbeni, u svim linijama imaju fudbalere koji mogu igrati u bilo kojoj ligi u Evropi. Ipak, izdvajaju se dvojica Brazilaca i ako uspijemo njih da neutrališemo, pola posla biće obavljeno. Što se iskustva tiče, nismo ni mi za „bacanje“, ima i u našim nogama dosta ovakvih utakmica. Zato nema ni previše straha, a kada je tako onda ni Rudar ne može biti totalni autsajder. Karabag, doduše, jeste favorit, ali i mi se valjda nešto pitamo", sa priličnom dozom optimizma priča golman crnogorskog šampiona, Miloš Radanović.
Proteklih dvadesetak dana radilo se dobro, baterije su napunjene makar 80 odsto, pa na fizičkom planu ne bi trebalo da bude problema.
Ako to proprati i dobra taktička postavka, revanš u Petrovcu, iduće srijede, mogao bi da bude i te kako zanimljiv.
"Za sada ne razmišljamo tako daleko. Najvažnije je da odradimo ovu prvu utakmicu kako valja, pa će onda biti vremena za priču o revanšu i šansama za prolaz. U svakom slučaju nećemo se predati prije vremena, a siguran sam da će se publika u glavnom gradu Azerbejdžana uvjeriti da se u Crnoj Gori igra dobar fudbal. I da naš prvak može namučiti i, zašto da ne, i izbaciti njihovog. Optimizma nam, dakle, ne fali, još samo da na našoj strani bude i malo sreće i...", pomalo zagonetno je zaključio iskusni čuvar mreže.
Bonus video:
