Fudbalska Crna Gora nekada je imala Vučinića, Jovetića i devet ratnika... Bilo je to nedovoljno za neku ozbiljniju priču.
U jednom trenutku sve se promijenilo. U crvenom dresu zaigrao je Marko Baša! Ispostavilo se - bez Mirka i Stevana je teško ali ipak moguće, bez Baše je nemoguće!
Sa njim je naša odbrana, nekada porozna kao švajcarski sir, postala kao od granita, njegovi saigrači u defanzivi odjednom su zaigrali kao preporođeni, i oni su dobili na lucidnosti. Bez njega - opet muka. Pokazala je to Češka, i u Pragu i u Podgorici.
Ali, povreda je bila takva da se jednostavno nije moglo. Jedini izbor bila je operacija.
Zbog nje je patio i Lil. Prije i poslije - bio je jedan od najboljih igrača tadašnjeg francuskog šampiona, kao i u reprezentaciji, odigrao - profesorski. U svakom slučaju, Marko ima razloga da bude zadovoljan prvom sezonom u novom klubu.
"Dobro, s obzirom na to da sam poznavao ligu, da sam prije toga tri godine igrao u Le Manu, nije se puno toga promijenilo, osim što sam ovog puta igrao u boljoj ekipi, u ekipi koja je osvojila duplu krunu prethodne sezone. Lako sam se uklopio, trener mi je bio isti koji me je trenirao godinu u Le Manu, iako nisam imao skroz najbolje odnose s njim u Le Manu na početku, kada je došao. Na kraju smo sve to izgladili i jedna od želja u Lilu sam mu bio ja. Mislim da sam opravdao očekivanja i njegova, i navijača, i Lila kao kluba", kaže za „Vijesti” Baša, koji u Podgorici broji dane do povratka u Francusku.
Ispostavilo se da da je Lil padao u utakmicama u kojima naš reprezentativac nije igrao.
"Bilo je dosta problema, prodali su špica Musu Soua u Fenerbahče, dobili su drugog špica, pitanje je bilo kako će on da se uklopi. Prodali su još nekoliko igrača, nije bilo lako uklopiti sve to. Otišli su Rami, Kabaje, Žervinjo, a odjednom sam i ja ispao iz stroja. Dakle, u jednom trenutku nije bilo četiri-pet igrača, bilo je i za očekivati da rezultati ne budu onakvi kakvima su se svi nadali. Ali, kada sam se vratio, od osam utakmica sedam smo dobili i igraćemo kvalifikacije za Ligu šampiona".
Nisu ti nudili da igraš špica, s obzirom na to da si u mlađim kategorijama počeo kao centarfor?
"Ne, ali na tri-četiri utakmice sam išao u špic napada. Protiv Monpeljea, pri rezultatu 0:0, kad nismo imali šta da izgubimo, zatim protiv Intera, kada su oni vodili 1:0 na našem terenu, nekih pet-šest minuta proveo sam u špicu napada".
Povreda ramena odvojila je Marka od terena duži period. A počelo je gotovo nevjerovatno, na samom početku utakmice protiv Valensijena.
"Da sam odmah otišao na operaciju, možda bi bolje bilo i za klub i za mene. Ali, igrao sam pet-šest utakmica s tom povredom, a to je kasnije uslovilo da ne mogu da igram baraž protiv Češke. Kamo sreće da sam se operisao odmah, ovako sve se to malo odužilo, tek u januaru sam otišao na operaciju. Ali, nema veze, na kraju je sve dobro ispalo".
Oporavak od operacije je bio dosta mučan, bolan, ali sve je to sada prošlost.
"Sad je, fala bogu, sve u redu. Prošao sam oporavak, maseri i doktor u Lilu su stvarno profesionalni i odradili su njihov dio posla besprekorno".
S vremena na vrijeme u javnosti se pojave priče koji su sve klubovi zainteresovani za, po mnogima, jednog od najboljih štopera Evrope. Mediji su ga nedavno "selili" u Pari Sen Žermen.
"Možda su to trenutna interesovanja, nema još ništa konkretno. Ustvari, tek je počeo prelazni rok, vidjećemo. Zadovoljan sam u Lilu, imam ugovor na još tri godine, a klub je stvarno izuzetno organizovan. Možda to ljudi ovdje ne znaju, ali to je veliki klub, gradi se novi stadion, ima viziju, i u budućnosti mislim da će da bude jedan od najboljih klubova u Francuskoj, možda se čak približi i najboljim klubovima u Evropi".
Zna se da mu je Francuska u srcu, ali kada bi mogao da bira, igrao bi...
"Možda u Španiji. Ali, znam da je za štopera možda teže igrati u Španiji nego u Francuskoj. Igra se otvoreno, ali privlači me fudbal koji igraju, pogotovu Barselona koja je postavila model igre za budućnost".
Italija, Engleska?
"Engleska ne, da budem iskren nešto me ne privlači. Možda Italija ili Njemačka zbog marketinga i punih stadiona".
Od dolaska Baše u reprezentaciju, odbrana koja nam je bila rak-rana i koju je protivnik probijao sa lakoćom i stvarao mnogo šansi, postala je poput tvrđave, na pet utakmica zaredom sa njim u timu nije primila gol.
"Ne bih ja rekao da je to zbog mene, možda sam donio neku malu sigurnost, ali mislim da ova reprezentacija igra dugo zajedno i da je samo trebalo da se ti igrači uigraju kako treba. Nakon toga sve je tdošlo na svoje. Ostaje žal zbog baraža sa Češkom, što se nismo plasirali na Evropsko prvenstvo. Možda smo mogli bolje, možda i nismo u tom trenutku, ali šta je tu je, idemo dalje".
Osim što se ispostavilo da je Češka vrlo jaka reprezentacija, šta nam je to još falilo da odemo na EP?
"Mislim da su odlučivale nijanse. U posljednjem minutu primili smo gol u Pragu, ovdje smo promašili tri-četiri stopostotne šanse. Na tim utakmicama morate da imate sreću, a i njihov golman Čeh je bio na svom nivou".
Marko, međutim, ističe naše najjače oružje - atmosferu.
"Zaista smo imali fenomenalnu atmosferu, i u svlačionici, i van svlačionice, i na terenu... Pomenuo bih i atmosferu kada smo gubili protiv Češke na našem stadionu, bilo je fenomenalno, navijači su napravili zaista vrhunsku atmosferu. Imali smo sve, svi su bili iza nas, ali nešto je malo falilo da odemo na EP".
Možda je od samog odlaska na Evropsko prvenstvo veći dobitak to što se desilo upravo u trenucima kada je reprezentacija gubila a čitav stadion pjevao...
"Tačno, oduševio sam se time. Bilo bi još bolje da smo otišli na EP, ali šta je tu je".
Upravo atmosferu u finišu revanša sa Česima, Baša ističe kao podstrek za nova okupljanja reprezentacije.
"Mislim da svi jedva iščekuju okupljanje reprezentacije, mada javnost sada sigurno očekuje više od nas. Ipak je na nama mali pritisak, ali imamo reprezentaciju za koju smatram da može da ponovi rezultat iz prethodnih kvalifikacija".
Pretpostavka je da će biti teže nego ranije...
"Sigurno da će biti teže, jer druge reprezentacije shvatiće nas malo ozbiljnije. I grupa nam je teška, mada smo, po meni, imali najjaču grupu u prošlim kvalifikacijama. Ni ova grupa nije laka, ali mislim da možemo da se nosimo i sa Ukrajinom, i sa Poljskom, čak i sa Engleskom, što smo prošli put pokazali. Dakle, sve je otvoreno".
Kaže da je pažljivo pratio naše rivale iz grupe, Englesku, Poljsku i Ukrajinu na Evropskom prvenstvu.
"Mislim da sam gledao svaku njihovu utakmicu. Poljaci su odigrali sa oscilacijama, prvo poluvrijeme protiv Grčke odigraju strašno, drugo jako loše, protiv Rusa pruže solidnu partiju i na kraju kada su svi očekivali od njih da prođu, oni izgube od Češke. Mislim da je za nas dobro što su ovako prošli na Evropskom prvenstvu. Što se tiče Ukrajine, možda se malo više očekivalo od nje. Sad će kod njih da bude smjena generacija, što je za nas dobro. Sve u svemu, imamo šansu".
Da li si vidio nekog napadača iz tih reprezentacija na koga bi, iz tvoje pozicije, trebalo obratiti pažnju?
"Sigurno je to Levandovski, koji je imao sjajnu sezonu u Borusiji Dortmund. Od Ukrajinaca su tu Ševčenko i Voronjin, ali mislim da oni više neće igrati za reprezentaciju. Mada, možda je i bolje da ostanu, jer ima nekih dobrih igrača u Ukrajini, kojima možda zauzimaju mjesto jer su velike zvijezde. Engleska uvijek ima dobre špiceve. Vidjećemo šta će biti".
Je li opet cilj baraž ili možemo da se umiješamo u borbu za prvo mjesto u grupi?
"Kažem - sve je otvoreno. Pokazali smo da možemo da se nosimo sa Englezima. Iako smo odigrali 0:0 na Vembliju i pokazali da smo ozbiljna reprezentacija, pa nas ni oni nijesu potcijenili u Podgorici, mi smo odigrali 2:2 u jednoj sjajnoj utakmici. Sve je otvoreno, neću ništa da obećavam, ali mislim da možemo daleko da doguramo".
Jesi li pratio crnogorsku ligu?
"Jesam, izdvojili su se Budućnost i Rudar. Dobro, svi znamo da nije baš sjajna situacija u klupskom fudbalu, ali mislim da u Fudbalskom savezu daju maksimum da izbace neke igrače za reprezentaciju, da neki od igrača iz domaće lige pomognu nacionalnom timu", ističe Marko Baša.
Ni ova grupa u kvalifikacijama za SP nije laka, ali mislim da možemo da se nosimo i sa Ukrajinom, i sa Poljskom, čak i sa Engleskom, što smo prošli put pokazali. Dakle, sve je otvoreno - kaže Baša
Kad kažem kući mislim na Podgoricu
Iako se kreće na relaciji Podgorica - Beograd - Lil, s obzirom na to da mu ovdje žive roditelji i brat sa porodicom, te da svako malo skokne do postojbine Vranjine, za Bašu se može reći da je postao pravi stanovnik Podgorice.
"Može tako da se kaže - uz osmijeh ističe Baša.
"Ćerkica i žena su svaki put ovdje sa mnom, i kad igram za reprezentaciju, i kada sam na odmoru. Kad se iz inostranstva vraćam kući, pošto su svi moji ovdje, vraćam se u Podgoricu".
Znalci su uvijek odskakali u odbrani, ali polako izumiru
Sve je manje "šmekera" u odbrani kakvi su bili Franko Barezi, Miodrag Belodedić, ili prije njih legendarni Franc Bekenbauer. Baša se uklapa u tu kategoriju igrača, ali kategoriju za koju je jednom prilikom u neformalnom razgovoru rekao da "polako izumire u savremenom fudbalu".
"Baš mi je prije neki dan brat rekao: "Nisu džaba ti najbolji igrači odbrane bili tehničari, poput Barezija, Bekenbauera..." Svi veliki igrači u odbrani bili su tehničari koji su znali da iznesu loptu, koji su znali da igraju fudbal. Sve ih je manje, možda se fudbal promijenio i sada se traže fizički jaki igrači. Mada, u odbrani Barselone igraju fudbaleri koji znaju sa loptom, Pike je jedan od onih koji odskače u tom pogledu. Dobro je što je tako, ali ipak su u trendu igrači koji su fizički jaki i koji mogu da izdrže napore koje savremeni fudbal traži", zaključio je Baša.
Galerija
Bonus video:
