Čak ni ironična ponuda vojnog aviona za pratnju nije mogla dovesti jermensku fudbalsku zvijezdu Henrika Mhitarijana u Azerbejdžan kako bi igrao za Arsenal protiv Čelsija u finalu Evropske lige, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
"Šta bismo još mogli učiniti?", pitao je razočarani ministar sporta Azerbejdžana Azad Rahimov na CNN-u. "Možemo poslati privatni avion po njega - u pratnji dva F16 Borbena sokola... mornarički brod? Ne znam što još možemo učiniti."
Uprkos obećanjima visokih zvaničnika u Bakuu, ambasadora Azerbejdžana u Londonu i čelnika evropskog fudbala, UEFA-e, 30-godišnji vezni igrač je prošle sedmice objavio da "mora donijeti tešku odluku" da ne ide s Arsenalom na put.
"To je vrsta utakmice koja se nama igračima ne dešava često i moram priznati da me to što ću je propustiti jako boli", napisao je u tvitu 21. maja.
Transkavkaski susjedi Jermenija i Azerbejdžan su i dalje zaglavljeni u sporu oko teritorije Nagorno-Karabaha, koji su okupirale jermenske trupe nakon višegodišnjih krvavih borbi ranih 1990-ih, kada je raseljeno stotine hiljada Azerbejdžana i etničkih Jermena u regionu.
Granični sukobi uzmu po nekoliko života godišnje, uglavnom vojnika koji su stacionirani na zajedničkoj granici dugoj 1.000 kilometara, a frustracije već rutinski ometaju međusobnu saradnju u oblastima kao što su zabava, kultura i sport.
Međutim, mnogi Jermeni su se takmičili u Azerbejdžanu ranije kao, na primjer, za vrijeme Evropskih igara 2015. godine, kada je u takmičenjima učestvovao tim od 25 jermenskih sportista.
Azerbejdžanska publika je snažno navijala protiv Jermena, posebno kada je jermenski hrvač grčko-rimskim stilom Mihran Harutjunijan osvojio srebrnu medalju. Azerbejdžanski predsjednik Ilham Alijev pokušao je spasiti situaciju tako što je lično stavio medalju oko vrata Harutjunijanu i zamolio publiku da pokaže poštovanje.
Politička igra?
Odbijanje Mhitarijana, koji je rođen u Jerevanu nije ništa novo. Finale Evropske lige, koje se igra 29. maja na Olimpijskom stadionu u Bakuu koji ima 69.000 mjesta, je treće odbijanje - drugo je bilo prošle godine - kada je odbio da igra u glavnom gradu Azerbejdžana.
Neki su optužili Mhitarijana da igra političke igre s namjerom osuđivanja Azerbejdžana.
"Da li mislim da on pravi političku izjavu? Bojim se da je tako", rekao je ambasador Azerbejdžana u Velikoj Britaniji Tahir Tagizadeh.
Međutim, drugi sugerišu da Mhitarijan - koji se uz Nikitu Simonijana i Korena Hovanisjana smatra najvećim jermenskim igračima svih vremena - ne bi trebao riskirati, ili čak osjećati nelagodu, dok igra fudbal.
"To je nečuveno - putovanje u Azerbejdžan, kao i putovanje u svaku autoritarnu zemlju, na kraju... svodi se na ličnu odluku", rekao je Ronan Evain, izvršni direktor organizacije Fudbalski navijači Evrope, sa sjedištem u Hamburgu.
"Problem je u tome što se navijači, igrači i ljudi koji moraju ići [u Baku] da rade svoj posao stavljaju u nemoguću situaciju u kojoj moraju [odlučiti] između uživanja u svom timu ili obavljanja posla na jednoj strani, i etičkih principa ili sigurnosnih pitanja [s druge strane]“, rekao je Evain. "To je problem utakmice koja se igra u zemlji u kojoj su evidentirana kršenja ljudskih prava, kao što je slučaj s Azerbejdžanom."
Evain, čija organizacija ujedinjuje hiljade navijačkih grupa, unija i drugih udruženja vezanih za fudbal kao članove, rekao je da je zabrinut od trenutka kada je najavljena utakmica u Bakuu.
"Zabrinuti smo od prvog dana zbog situacije oko ljudskih prava, u vezi s kapacitetom aerodroma i s opštim stilom policijskih metoda azerbejdžanskih vlasti", rekao je on.
Fanovi ostaju kući
Hiljade navijača i Čelsija i Arsenala odlučile su da ne idu u Baku zbog velikih troškova i poteškoća s letovima i boravkom. Oba tima su saopštila da nisu uspjela prodati sve karte koje su im dodijeljene - 6.000 svaki, i hiljade karata neće biti iskorištene.
Zvaničnici Čelsija žalili su se na manjak "čarter letova" do Bakua i na lošu "transportnu infrastrukturu" koja je ograničila broj letova u danima oko utakmice.
Zvaničnici u Bakua ponudili su navijačima Čelsija alternativne letove do Tbilisija, prijestolnice Gruzije, i da onda uzmu 12-časovni noćni voz do Bakua, što je Čelsi odbio.
Mnogi britanski državljani jermenskog porijekla žalili su se na društvenim medijima da su im odbijene vize zbog jermenskih prezimena, mada te tvrdnje nisu nezavisno potvrđene. Drugi su rekli da ne bi ni pokušali da dobiju vizu uprkos garancijama azerbejdžanskih zvaničnika da će im odobriti da prisustvuju utakmici.
Problemi povezani s ovim finalom Eropske lige naveli su neke da pitaju: Zašto Baku? "(Situacija s Mhtarijanom) je nešto što ne bi trebalo da se dešava u fudbalu", rekao je Arsen Venger (Arsene Wenger), koji je trenirao Arsenal od 1996. do prošle godine. "Mislim da to nije normalno u 2019. - u Evropi s veoma sofisticiranim demokratijama - da ne možete igrati iz političkih razloga".
Zahtijevi u vezi ljudskih prava
Iako će Azerbejdžan ugostiti tri međunarodne fudbalske utakmice na sljedećem prvenstvu Evrope 2020. godine, Evain misli da je ovo posljednji put da takva problematična situacije upliće UEFA-u.
"(Organizovanje) finala je dodijeljeno prije dvije godine; sada bi bilo drugačije zato što je UEFA uvela zahtjeve u vezi s ljudskim pravima u uslovima za kandidovanje, tako da zemlja koja želi da se prijavi za organizovanje finala Evropske lige ili utakmice na evropskom prvenstvu, mora da ispuni određeni broj zahtjeva u vezi s ljudskim pravima i vjerujem da Azerbejdžan ne bi uspio da ih ispuni".
"Moramo osigurati da se Azerbejdžanu ne dopusti da svoje užasno stanje ljudskih prava pere fudbalskim fanfarama", navela je u saopštenju Kejt Alen (Kate Allen), direktorica Amnesti internešnala (Amnesty International) u Velikoj Britaniji.
"Azerbejdžan je zahvaćen s opakim suzbijanjem ljudskih prava, s nemilosrdnim napadima na novinare, blogere i branitelje ljudskih prava. Nepravična suđenja i kampanje blaćenja su i dalje uobičajene".
Alen je ukazala i na loše stanje LGBT prava u Azerbejdžanu, s mnogim pripadnicima te zajednice koji su uhapšeni ili su izabrali da odu iz zemlje kako bi izbjegli proganjanje.
Evain je rekao da je njegova organizacija sarađivala s UEFA-om da se izvrši pritisak na azerbejdžanske zvaničnike da ukinu zahtjeve kojim molba za vizu mora da sadrži potvrdu da osoba nema HIV.
"To je čista homofobija - ciljana diskriminacija", rekao je on, dodajući da se nada da će Baku trajno ukinuti taj uslov.
Pritisak na UEFA-u
Evain, koji je u Bakuu zbog utakmice, obećao je da će njegova organizacija raditi na tome da garantuje da kontroverzna situacija s utakmicom u Bakuu bude posljednja takve vrste.
"Moramo održati pritisak na UEFA-u i druga fudbalska upravna tijela da osiguraju da se ovakva vrsta utakmice ne ponovi. Zato što to nije prihvatljivo. Svi smo stavljeni u situaciju da smo dio pranja, zato što je to strategija azerbejdžanskih vlasti".
Baku jednom godišnje organizuje utrku Formule jedan Velika nagrada Azerbejdažana i sadašnje kontroverze s UEFA-om su navele promotere da razmotre plan za dodavanje čarter letova za publiku za utrku naredne godine.
Bonus video:
