Zeta, 2007. godina - Sutjeska 2019. Prvi i posljednji šampion Crne Gore. I Marko Ćetković u glavnoj ulozi u oba tima. Nekada veliki talenat crnogorskog fudbala, sada već veteran, proslavio je nedavno četvrtu titulu na domaćoj sceni, osvojio 10. trofej u karijeri.
Stekao je, pritom, reputaciju jednog od najboljih fudbalera koji su se pojavili u Crnoj Gori u posljednjih 15-ak godina, bio reprezentativac... Dovoljno ili ne da kada pogleda iza sebe kaže - uradio sam dosta u karijeri.
- Mogao sam i više, očekivalo se i više od mene. Kada sam pravio korak naprijed, nekako sam brzo pravio dva unazad. Ali, bio sam mlad, nestrpljiv... - kaže Ćetković za magazin „Fer igra” koji izdaje Sindikat profesionalnih fudbalera Crne Gore.
Kada priča o koracima, misli, uglavnom, na dolazak u Partizan, pa prerani odlazak...
- Došao sam u Partizan 2007, nakon što su prošla četiri kola prvenstva Srbije, kod trenera Miroslava Đukića, u jednu od najjačih ekipa koje je taj klub imao u ovom vijeku - bili su tu Jovetić, Tošić, Moreira, Žuka... Veliki igrači, na mojoj poziciji, konkurencija žestoka... Ubrzo je otišao Đukić na mjesto selektora Srbije, došao je Slaviša Jokanović. Nije me baš „mirisao”, a ni moja reakcija, sada to znam, nije bila onakva kakva je trebalo da bude. Umjesto da se još više trudim, da nezadovoljstvo ispunjavam većim radom, ja sam se pogrešno inatio, onako - podgorički. Griješio sam, nisam bio strpljiv, želio sam sve - odmah - iskren je Ćetković.
Jasno se vidi da žali što u Partizanu nije dao više, iako je bio dio generacije koja je osvojila duplu krunu. Ali...
- Ja sam uvijek volio da igram fudbal, to mi je bilo najvažnije. Nisam se vodio novcem, već isključivo time. U Partizanu nisam igrao mnogo, to mi je smetalo. Nisam, međutim, na pravi način čekao šansu, ali bez terena i lopte - to nisam ja - objašnjava Ćetković.
- I prošlog ljeta sam zbog toga došao u Sutjesku, iako sam imao bolju finansijsku ponudu. Razmišljao sam da je bolje da igram za titulu, nego da se borim za opstanak. I nisam pogriješio, postao sam šampion, bilo mi je sjajno i ostao sam u Nikšiću.
Ko zna kako igra Marko Ćetković zna i da loptu voli više od svega, ponekad i „previše“...
- Volim da se igram, šta ću... Mislim da toga i nedostaje našem fudbalu, više zabave i manje tenzije. Naša liga je veoma naporna, čini mi se da se od običnog auta napravi „frka”, da ti je uvijek neko na leđima, da te udari, ne da ti da primiš loptu, da se razvije igra... Često sa bratom pričam o tome kako smo kao djeca voljeli da nadigramo jedan drugog, da prevarimo, proturimo loptu kroz noge... Nema mnogo toga na našim terenima.
Njegov brat je Đorđije, tri godine stariji, nekada takođe ogroman talenat Budućnosti, zatim igrač Čukaričkog, pa bundesligaša Hanze. I on, kao i Marko, nije napravio u karijeri ono što je mogao, što je mnogima i čudno s obzirom na to da je njihov ujak legenda fudbala Predrag Mijatović.
Obično, u Crnoj Gori se uvijek i u svemu, pa i u sportu, traži „veza“ ili preporuka.
- On je uvijek bio uz nas da nam pomogne i da nas savjetuje, a ne da nam vodi karijeru. I kada sam prelazio u Partizan, rekao mi je da je to odluka koju moram sam da donesem.
Tako je najbolje i mislim - jedino ispravno - objašnjava Marko.
U profesionalnom fudbalu je više od 15 godina, prošao je mnogo toga i kaže da je mnogo naučio kroz fudbal.
- Prije svega, naučio sam da podnosim poraze. Kada naučiš da se izdigneš iz poraza u fudbalu, lakše podnosiš i neka životna iskušenja i probleme. Naučio sam i da budem strpljiv, kao i da se rad isplati. Sada, recimo, iako sam stariji mnogo više volim da treniram nego ranije. Valjda sam potpuno sazrio. Šteta što karijera ne traje duže. Eto, sa 33 godine sam veteran, a to su možda i najbolje godine u životu. U svakom slučaju, od fudbala sam živio i živim, uživao i uživam, privatno sam potpuno ispunjen, tako da mogu da kažem da sam ostvaren čovjek.
Do kada na terenu...
- Dok god budem imao pozitivnu tremu pred utakmicu i dok god na dan meča osjećam da se sprema nešto posebno. Kada toga ne bude, znaću da je kraj. Ili ako fizički više ne budem mogao, a mislim da to neće biti tako brzo - zaključio je Ćetković.
Zeta, Mogren i Albanija
Prošlo je 12 godina od kada je Marko Ćetković sa Zetinom zlatnom generacijom osvojio prvu titulu prvaka Crne Gore.
- Bila je to sjajna sezona. I mi i Budućnost smo bili snažni, sa igračima koji su igrali u ligi zajedničke države. Uzbudljiva trka, na kraju smo bili za nijansu bolji - sjeća se Ćetković.
Mladi Zetin tim, sa njim, Stjepanovićem, Vukovićem, Markovićem, Koraćem, Igumanovićem, Kaluđerovićem... sjajno se predstavio i na evropskoj sceni. Ćetković je u prvom kolu kvalifikacija za Ligu šampiona postigao gol za prolaz u duelu sa Kaunasom.
- Stigli su zatim mečevi sa Rendžersom. Izgubili smo, ali smo ostavili lijep utisak. I danas, ne prođe čini mi se sedam dana da neko ne pomene te utakmice. Zeta je kasnije igrala plej-of za Ligu Evrope, prošla tri kola, sastala se sa PSV-om, ali ti mečevi sa Rendžersima ostaće za sva vremena.
U Crnoj Gori je, nakon Zete, a prije Sutjeske, igrao u Mogrenu, Budućnosti i OFK Titogradu.
- U Mogren sam došao iz Partizana, kao dio velikog projekta. Bio je to moćan tim, osvojili smo dvije titule. Nije dugo trajalo, bilo je nekako sve prenaglašeno i preambiciozno.
Znamo svi šta se dogodilo, nema više kluba, mnogi igrači su ostali bez novca i nekretnina iz ugovora. Žao mi je što se tako završilo, žao mi je bivših saigrača, a i ljudi koji su vjerovali u Mogren, davali svoj novac da bi klub opstao. Sa fudbalske strane, bio je to uspješan period, a i dosta igrača je iz Budve napravilo lijepe transfere - Đorđević, Bakić, Grbić... - kaže Ćetković.
Lijep period njegove karijere bio je i boravak u Albaniji, u Lačiju...
- Albanija je bila prijatno iznenađenje. Blažo Rajović, koji je igrao tamo, pričao mi je o tome, na njegov savjet sam i došao. Zaista je sve na mnogo višem nivou nego što se misli i nego što je kod nas. I kada sam ja bio tamo, sportska TV stanica je prenosila sve mečeve u HD formatu, stadioni su veoma dobri, tereni takođe, fudbaleri su zvijezde i veoma su popularni, a ljudi vole fudbal... Čine zaista mnogo da se igrač osjeća ugodno i kao, ako mogu da kažem tako, prava zvijezda - priča Ćetković, koji je sa Lačijem osvojio Kup i Superkup Albanije.
Reprezentacija - ponos
Marko Ćetković je upisao šest nastupa u dresu reprezentacije Crne Gore, na posljednjem, protiv Luksemburga u prijateljskom meču, 17. novembra 2013. godine je postigao i gol.
Od tada više nije pozivan...
- U šali kažem često - bolje da ga nisam davao. Sada ozbiljno kažem da sam igranjem za Crnu Goru ispunio snove. Realan sam i nisam imao toliko važnu ulogu u veoma jakoj konkurenciji, a mislim da sam 40-ak puta bio na spisku i pripremama. Treninzi i tih šest mečeva sa velikim igračima i u dresu nacionalnog tima je nešto na šta sam posebno ponosan u karijeri - kazao je Marko.
On i Đorđije su jedina braća koja su nosila dres reprezentacije Crne Gore. Đorđije je upisao tri nastupa.
Bonus video:
