Epidemija koronavirusa je paralisala svijet, sve je zaustavljeno, broje se žrtva i računa se šteta, a o fudbalu i sportu malo ko razmišlja.
Ipak, slučaj Stefana Mugoše, crnogorskog reprezentativca, jedan je od najneobičnijih. Napadač Inčon junajteda je postao pravi “zarobljenik” velike pandemije, i prije 20-ak dana kada je bio u Južnoj Koreji, a i sada, kada dane provodi na drugom kraju zemljine kugle, u rodnoj Podgorici i Crnoj Gori.
- Prije nekoliko sedmica nisam mogao u Crnu Goru, sada ne mogu iz Crne Gore - kaže uz osmijeh 28-godišnji napadač.
Sredinom januara i početkom februara, velika epidemija je buknula u Kini i na Dalekom istoku. Mugoša je tada bio na Tajlandu, na pripremama sa svojim Inčon junajtedom. Situacija je postajala sve teža, a prvenstvo Južne Koreje je bilo jedno od prvih na svijetu čiji je početak pomjeren za bolje dane...
- Vratili smo se sa Tajlanda u Inčon, svi smo testirani na koronavirus, cijela ekipa je bila negativna, a početak prvenstva je odložen. Mi smo, ipak, nastavili da treniramo. Meni se, iskreno, tada išlo u Crnu Goru, ne samo zbog toga što je situacija sa koronvirusom bila bolja u Podgorici, već i zato što sam se uželio porodice, i kćerke, koja se rodila za Božić, i ja sam samo prvih sedam dana bio s njom, prije nego što sam otputovao na Tajland - priča Mugoša.
Nije, ipak, mogao tako lako nazad - ekipa Inčona bila je u punom trenažnom procesu, bez obzira što nema takmičarskih mečeva, a profesionalne obaveze vezale su bivšeg napadača Budućnosti za svoj sadašnji klub.
A onda mu je, kakva ironija (ovo su dani ironije), pomogla - povreda. I reprezentativne obaveze koje su bile na horizontu...
- Ja sam jedva čekao okupljanje reprezentacije u martu, jer se tada mislilo da će se igrati te utakmice u Evropi, a trebalo je da se sastanemo sa Luksemburgom i Letonijom. Desetak dana prije toga ja sam lakše povrijedio koljeno, a trener je pristao da me ranije pusti da se vratim kući - računao je da ću se oporaviti, da ću odigrati dva jaka meča i da ću se spreman vratiti u Koreju.
I tako je Mugoša, nakon dugačkog puta preko Moskve, raznih testiranja po aerodromima, stigao u Crnu Goru.
I koronavirus se, međutim, baš tih dana dočepao Evrope, situacija se pogoršavala, broj zaraženih je rastao geometrijskom progresijom, uporedo dok se popravljala situacija u Južnoj Koreji. Mugoša je završio u Podgorici...
- Malo po malo, sve se otkazivalo i u Evropi, bilo je jasno da se sve prekida. Moji saigrači iz Inčona su uveliko trenirali, kao što treniraju i sada. Trebalo je da se vratim nazad, ali nisam mogao. Zatvorile su se granice, meni je posljednji let kojim sam mogao da odem promakao bukvalno za dan - ističe crnogorski napadač.
Dok njegovi saigrači treniraju punom parom, on vježba u “karantinu”, u svom stanu na obali Morače.
- Velika je sreća što imam podršku kluba, od predsjednika, preko generalnog direktora. To su normalni ljudi, razumiju situaciju, jasno im je da se ne može iz Crne Gore i da ne postoji način da dođem. A i još se ne zna kada će prvenstvo da počne, sad se spominje kraj aprila, mada ni to nije sigurno.
Rezime priče nosi ipak snažnu, pozitivnu poruku, u ovim teškim danima za čovječanstvo.
- Ne žalim uopšte, jer malo ko sada misli o fudbalu. Dobio sam jedinstvenu i neočekivanu priliku da budem sa porodicom, sa ćerkicom koja ima samo dva i po mjeseca. Zajedno smo dan-noć i ko zna kada ću imati toliko vremena, barem dok se bavim fudbalom - zaključio je Stefan Mugoša, strijelac 10 golova za Crnu Goru u 25 reprezentativnih nastupa.
Crna Gora kao Južna Koreja
Kako se Crna Gora bori sa velikom epidemijom, a kako se bori Južna Koreja? Stefan Mugoša je imao priliku da “testira” oba primjera, oba sistema...
- Crna Gora je od samog početka vrlo ozbiljno doživjela situaciju, spremno dočekala epidemiju, što će nadam se biti ključno i vjerujem da će nas sačuvati težih posljedica. Disciplina je jedan i jedini način borbe, uvjerio sam se to i u Koreji, a svaki dan kašnjena vrati se desetostruko! Drago mi je da su ljudi u Crnoj Gori postali svjesni rizika, da uglavom poštuju instrukcije nadležnih organa, jer ovo uopšte nije bezazleno - kaže Mugoša.
A u Južnoj Koreji...
- Bilo je slično, ljudi su slušali, a to je velika i moćna država, 70-80 miliona stanovnika. Situacija se tamo popravlja, nedavno je bilo po 300 novozaraženih na dvenom nivou, a sada je ta brojka opala i varira između 50 i 100. Ide na bolje, ono što je specifično za njih jeste da se i dalje vrše masovna testiranja, čak i na ulici - ističe 28-godišnji fudbaler.
U Južnoj Koreji, zanimljivo, ekipe nisu prekidale treninge - bilo da se radi o Mugošinom Inčonu, bilo da je slučaj o Damjanovićevom Daeguu, koji je u žarištu zaraze...
- Sve ekipe imaju svoje trening centre, obično van grada, koji su maltene hermetički zatvoreni. Igrači tu borave, spavaju, hrane se, treniraju i nije bilo problema - opisuje Stefan Mugoša.
Bonus video:
