Budućnost je izgubila na Islandu od Breidablika 2:0 i značajno umanjila šanse da napravi evropski iskorak i plasira u 3. kolo kvalifikacija za Ligu konferencija.
Prolaz u narednu rundu, mogući okršaj sa turskim Bašakšehirom ili izraelskim Makabijem iz Netanje, sada djeluje teško dostižan i utopijski poput islandskih gejzira, ali treba pokušati u revanšu - možda i nije sve izgubljeno (sjećamo se Genka).
Ono što je, međutim, dominantan utisak nakon puta podgoričkog tima na krajnji evropski sjever ne odnosi se na rezultat, pa čak ni igru u većem dijelu meča - Budućnost se dobro držala protiv solidnog tima, lidera u prvenstvu koje je prilično odmaklo, iz zemlje koja je mnogo fudbalski napredovala u posljednjih 15 godina, čija je reprezentacija već igrala na dva velika takmičenja.
Utisak je i da bi Podgoričani izdržali, možda i ostvarili više od toga, da u drugom poluvremenu nisu sami sebe desetkovali - jednim, drugim, pa i trećim isključenjem (trener).
Ukratko - mogao je crnogorski predstavnik da donese mnogo povoljniji rezultat pred revanš.
Zašto nije?
Ponašanje igrača i klupe Budućnosti na Islandu nije bilo dostojno iole ozbiljnog, a kamoli najvećeg, ili jednog od dva najveća kluba kluba jedne zemlje. Reprezentativnog predstavnika Crne Gore.
Povezani članci
Bilo je padanja, izležavavanja, vike, kukumakanja, gestikulacija, a zatim i zalijetanja prema sudiji (koji, uz možda manje propuste, nije dosudio ništa nelogično), prema protivničkim fudbalerima, pa čak i međusobne čarke - odavno u nekom meču evropskog takmičenja nije viđeno nešto slično.
Što je najgore, nije se dogodilo prvi put - prije tri godine, na gostovanju ukrajinskoj Zarji u Zaporožju, viđene su slične, gotovo nadrealne scene, karakteristične za niže, amaterske, "divlje" lige. Podgorički fudbaleri tada su dobili jedan crveni karton, okupirali sudiju, bilo je i guranja, psovanja, pa su zaradili i drugi. Meč su završili sa devetoricom - izgubili, ispali, a za mnoge je arbitar i tada bio "krivac". Lekcija nije naučena.
Stručni štab Budućnosti, ili barem dio, umjesto da pokuša da smiri ratoborne fudbalere, samo je gestikulacija i prigovorima raspirivao strasti - trener Aleksandar Nedović dobio je jedan, pa drugi žuti karton.
Za, najblaže rečeno, nekulturno ponašanje u kulturnoj zemlji, Islandu, Budućnost je kažnjena kako najviše boli - sa dva gola u mreži. Igrači i stručni štab su desetkovali sami sebe, ne samo u prvom meču, već i u revanšu. Može da se samo zamisli šta nakon svega viđenog na stadionu "Kapavogor", o nama misle Islanđani.
Fudbal kao definicija muške, viteške igre, barem u svom iskonskom obliku, nije na sjeveru Evrope imao svog promotera u fudbalerima Budućnosti.
"Umri muški", toliko citiran naslov filma sa Brusom Vilisom u glavnoj ulozi, i sada bi mogao da se iskoristi - ako već gubiš, izgubi dostojanstveno.
I zato Podgoričanima u revanšu preostaje da - pobijede dostojanstveno i ublaže ružnu sliku sa Islanda. Da pokušaju da nadoknade dva gola zaostatka, uz pravu podršku navijača (kojih, opet, zbog kazne Uefe neće biti na sjevernoj tribini), ali uz poštovanje prema protivniku i prema sudiji.
Prije svega prema sebi i prema crnogorskom fudbalu, kakav god da je.
Bonus video:
