Nekada je bio fudbalski Imperator, najdominantniji napadač planete, ali Adrijano je odavno igrač koji se opisuje kao neko čija je karijera samo mogla da bude veličanstvena.
Slavu je stekao u Interu i Parmi, ali je trajala kratko - baš kada je ulazio u najbolje godine krenuo je strmoglav pad, a sada 35-godišnji Brazilac dugo je bio i u blatu.
Pričalo se i pisalo da je potrošio sav novac, da živi na granici siromaštva, a pokušaji fudbalske rehabilitacije - u Romi, Flamengu, Korintijansu... završavali su se fijaskom.
Zašto...
"Četiri godine, od 2005. do 2009, borio sam se sa depresijom. Smrt oca me dotukla. Loptu su zamijenili viski, vino, vodka, pivo... Mnogo piva. Samo uz alkohol sam zaboravljao sve", kaže Adrijano.
U Interu su, kaže, uradili sve što su mogli da mu pomognu...
"Dolazio sam pijan na treninge, ljekari su me vodili u bolnicu na triježnjenje, a medijima su govorili kako sam povrijeđen, da imam probleme sa mišićem...Ophodili su se prema meni na nevjerovatan način, nikada neću moći da im zahvalim za sve", priznaje Adrijano.
Problemi prihičke prirode bili su ogromni...
"Izgubio sam san. Nisam smio da zaspim, da ne bih sanjao oca. To je kasnije pretvorilo u bolest. Alkohol i droge su me držali budnim, pomagali su mi da prebrodim strahove. Mislio sam samo na piće, drogu i žene", kaže Adrijano.
Posebnu zahvalnost duguje trojici ljudi - Masimu Moratiju, Žozeu Murinju i Havijeru Zanetiju.
"Murinjo me tretirao kao sina. Štitio me u svakoj situaciji. Sukobljavao se sa ljudima iz kluba zbog mene. Havijer mi je bio kao stariji brat. Morati mi je posvetio mnogo vremena, ali nije pomoglo", rekao je Adrijano.
Sada je, priča, sve drugačije...
"Ljudi kažu da sam lud jer nisam milioner. Ali, to je bila Božja volja. U situaciji u kakvoj sam bio, novac mi nije značio ništa. Najvažnije je da sam našao mir. Nisam nikada trčao za novcem, ja sam odrastao u favelama, u siromaštvu... I mogu da živim tako, kada su mi misli sređene. To je najvažnije", zaključio je Adrijano.
Bonus video:
