Štinca Bakau 1986.
Mar Valensija 1998.
Krim Ljubljana 1999.
Hipobanka Beč 2000.
Opet Krim 2001.
Herc Budimpešta 2002.
Dobrim poznavaocima sporta asocijacija će biti jasna. Sve su to timovi koji su zaustavljali rukometašice Budućnosti u pohodu na san svih generacija podgoričkog kluba - finalu Lige šampiona.
U tih pet uzastopnih sezona na kraju starog i početku ovog milenijuma, dres „plavih” nosile su Maja Savić, Sandra Kolaković i Anica Đurović, a mahom epizodne uloge su odigrale Aida Selmanović, Tina Stamatović i Dragana Laković...
Samo je jedna rukometašica, međutim, imala tu čast da odigra svih šest polufinala Lige šampiona u „Morači”. Svima je, naravno, jasno o kome se radi - Maji Bulatović.
Legendarna rukometašica nije ispunila cilj kao igračica, sedmu šansu će imati kao direktor protiv Larvika.
Prvi meč igra se sjutra u Norveškoj, na terenu tima koji je po kladionicama prvi favorit za osvajanje titule Lige šampiona (kvota na Larvik je, naime, dva, na Đer tri, na Budućnost 5,5, a autsajder je Ićako - 9).
Bulatovićeva, direktor kluba u kojem je provela gotovo cijelu karijeru (samo jednu sezonu bila u Španiji), u polufinalu je debitovala davne 1986, kada je imala 17 godina.
Rumunska Štinca je, međutim, bila prejaka (slavila 30:23 i 31:30), baš kao i Mar Valensija 12 godina kasnije (40:26 i 39:28).
A onda su uslijedile sezone u kojima je Budućnost bila toliko blizu sna, da je bilo samo pitanje kada će prevaliti i taj korak. Nažalost, nije uspjela...
- Prelijepe uspomene se probude kada se sjetim tih polufinala. U prva tri smo sazrijevale kao ekipa, to su bili veliki uspjesi. Za posljednja tri se to ne može reći, jer smo imale kvalitet da napravimo korak više - iskreno poručuje čuvena „sedmica” Budućnosti.
Maja odvaja prvih pet od posljednjeg polufinala.
Nakon remija u Budimpešti (32:32), Budućnost je te 2002. godine bila na pragu ostvarenja decenijskog cilja.
Na zaprepašćenje prepune „Morače”, Herc je slavio sa 32:31, a Bulatovićeva je tada u suzama rekla: „Možda je vrijeme da proba neko drugi”.
Igrala je, doduše, još tri godine...
- Tih prvih pet polufinala pamtim po punoj dvorani, po sjajnom navijanju „varvara”. Ali, to šesto je ostalo otvorena rana. Meni kao sporitistkinji je najveći žal što tada nismo uspjele da stignemo do finala. Imale smo najjaču ekipu, idealan rezultat u prvom meču i morale smo to da iskoristimo. Znale smo i da bismo revanš finala igrale kući, kao i ove sezone...
Devet godina nakon tog nesrećnog poraza, stigla je nova šansa da se otjeraju duhovi prošlosti.
Bulatovićeva, međutim, smatra da bi trebalo „spustiti loptu”.
- Najvažnije je da smanjimo euforiju. Moramo da shvatimo da igramo protiv jednog od prvih favorita Lige šampiona. Šta god da urade djevojke, moramo da ih podržimo, jer je velika satisfakcija samo to što smo opet u polufinalu - zaključila je Bulatovićeva.
Trener je prednost
• Koje su prednosti, a koji nedostaci ove ekipe u odnosu na onu koja je igrala posljednje polufinale Lige šampiona?
- I ovaj tim je, kao i onaj, pokriven na svim pozicijama. Sada je velika prednost što je jedan trener od početka sezone tu, jer ima kontinuitet. Da ne nabrajam šta se sve dešavalo u toj sezoni 2001/2002, kada se promijenilo šest-sedam trenera, a na kraju je tu bio Tuta Živković u ulozi stručnog konsultanta. To je bila greška tadašnje uprave. Ekipa je bila psihički spremna da bude u finalu, imala je i kvalitet za to, ali nije mogla. Mislim da i ova ekipa ima te preduslove - kaže Maja Bulatović.
• Šta može da odluči u dvomeču sa Larvikom?
- Odbrana i golmani. Larvik igra izuzetno u defanzivi, ali smo mi u prednosti u pozicionom napadu. Ako budemo strpljivi, imaćemo veliku šansu - kaže čuvena rukometašica.
„Varvari” u pohodu na Larvik
Nakon austrijsko-danske turneje, rukometašice Budućnosti su juče oko 17 časova stigle na poprište polufinalnog okršaja.
Put od Viborga do Larvika trajao je sedam sati (polovina prevaljena feribotom), ali nije bilo vremena za odmor - Dragan Adžić i njegove izabranice su već u 18 časova bile u dvorani...
- Potpuno smo se fokusirale na mečeve sa Larvikom. Zbog toga smo i bile u Viborgu, da se u miru spremimo na najbolji mogući način. Prostudirale smo igru rivala i znamo da je ključno da zaustavimo kontre i polukontre, kao i da u pozicionom napadu budemo strpljive - ističe Anđela Bulatović.
Prva utakmica, naravno, neće ništa rješavati.
- Moramo da damo 100 odsto svojih mogućnosti. Ovo je prvi meč, neophodno je da ostvarimo što bolji rezultat pred revanš u „Morači”, gdje će se sve rješavati.
Filozofija igre Larvika je jasna - ako se gol ne postigne iz kontre, lopta ide na sjajnog pivota Hajdi Loke.
- Čitava igra se bazira na Loke, ona je jako dobar pivot. Ako zaustavimo igru sa njom, biće nam mnogo lakše. Larvik ima sjajne golmane, zbog čega moramo da budemo koncentrisane u napadu. Ne smijemo da pravimo ishitrene greške, moramo da gradimo igru i da koristimo stopostotne šanse - zaključuje 24-godišnji bek, koji će u napadu imati znato veću ulogu nego obično zbog odsustva svoje prezimenjakinje Katarine.
„Plave” će u Skandinaviji imati veliku podršku navijača, jer u subotu u 9 ujutro čarterom „Montenegro erlajnza” preko Sandefjorda u Larvik kreće i 94 „varvara”...
Bonus video:
