Tri dana nakon nestvarne pobjede nad Švedskom, koja je u nikšićkom grotlu u jednom trenutku bila na minus 11, rukometaši Crne Gore su bili pred vratima pakla.
U odlučujućem meču za plasman na Evropsko prvenstvo, u kojem im je bio dovoljan i bod, „lavovi” su na poluvremenu protiv Rusije u Moskvi gubili 16:11. Tada je Dragan Đukić izvukao keca iz rukava - Miloša Božovića. Momak o kojem je Evropa slušala bajke kada je kao tinejdžer bio u podmlatku slavnog, sada već ugašenog Siudad Reala, dobio je šansu i zgrabio ju je objema rukama - dao je šest golova iz šest šuteva i bio jedan od heroja remija sa „zbornajom” (27:27).
„Bili smo mirni, kao da se ništa nije dešavalo. Nismo gledali na to kao nešto strašno, tako je bilo i u Slovačkoj. Nisam igrao taj meč zbog povrede, ali momci su se vratili u igru, tako je bilo i ovog puta. Vidjeli smo gdje ’pucamo’, dogovorili se, mirno se vratili na teren i to je bilo to”, prepričava Božović šta se dešavalo na poluvremenu meča u „Igravoj CSKA” dvorani u glavnom gradu najveće zemlje svijeta.
„Crveni” su u 2016. četiri puta igrali sa Rusijom i upisali tri poraza i remi. Sada je tim Dmitrija Torgovanova bio oslabljen neigranjem Timura Dibirova, Pavela Atmana, Sergeja Gorboka, Sergeja Šeljmenka i Viktora Kirejeva, što je pomoglo Đukićevim momcima, ali se zaboravlja činjenica koliko rukometaša ima nekadašnja velesila.
„Sigurno je da nam je to dosta olakšalo posao. Nije bilo Atmana, koji nam je stvarao velike muke u Crnoj Gori, kao ni Dibirova, Gorboka, Šeljmenka... Ali, Rusi su krenuli u podmlađivanje i imaju ozbiljnu ekipu, sastavljenu od igrača koji su naši vršnjaci, što je trend kod Švedske i ostalih reprezentacija. Nama je veliki plus što smo već četiri-pet godina u A selekciji, što je cijela generacija počela sa 17-18 godina da se okuplja. Znamo se i žmureći kad igramo, formirali smo i ozbiljna prijateljstva”, napominje Božović.
Lijevi bek mađarske Tatabanje nije iznenađen svojim perfektnim izdanjem, koje se u reprezentaciji čekalo još otkada je zablistao na gostovanju Srbiji u oktobru 2014. godine. Doduše, u tome su ga omele i povrede - prvo je polomio metatarzalnu kost u stopalu pred EP u Poljskoj, a zatim mu je pukao i kvadriceps.
„Zbog takvih utakmica sam tu. Vasko Ševaljević je malo iskusniji, Vuko Borozan je u top formi, sigurno je među tri najbolja beka u Evropi i dosta puta se selektori nisu usuđivali da mi daju šansu. Mislim da sam dokazao dosta toga ovom utakmicom, sve je sada jasnije. Srećan sam što imamo toliko rotaciju i neiskorištenog potencijala, jer na svakoj bitnoj utakmici iskoče dva-tri igrača i riješe ih. Sada je to Vuko i Rade, sjutra Čavor, Lipovina i Lasica, treći put neki drugi igrači, ali je važno da se uvijek nađe neko da iznese teret”.
Šest pogodaka, neki u situaciji kada je sve djelovalo izgubljeno, nisu bili ono najbolje od Božovića u Moskvi. Mladi bek se 40 sekundi prije kraja zaletio, htio da šutne, ali je vidio usamljenog Nemanju Grbovića i maestralnom asistencijom mu namjestio zicer za gol odluke.
„Punom snagom sam otišao na gol i odjednom su se preda mnom pojavila tri čovjeka. Nisam imao gdje i onda kao da me je sunce ogrijalo - Grbović je napravio korak udesno, ja sam ga vidio i gurnuo mu lotpu. Dao je gol, a ja sam samo pomislio: Hvala ti“, iskreno je zaključio 22-godišnji Budvanin.
Bolje je da izađemo mirno, a da „buku” napravimo na terenu
Osim na prvom nastupu, Evropskom prvenstvu 2008. u Norveškoj, rukometaši Crne Gore nisu prošli prvu fazu. Na dva kontinentalna i jednom planetarnom šampionatu u grupama nisu upisali nijednu pobjedu, već svih 11 poraza. Za ovu generaciju se „tipuje” da bi mogla da probije barijeru.
„Ne bih sada da pričam o tome, jer ne znam s kim ćemo biti u grupi, ali bih želio da budemo kao u drugom poluvremenu sa Rusijom - da izađemo mirno, a da „buku” napravimo na terenu. Da ne pričamo previše, jer uvijek kada smo govorili da smo spremni i zreli, to nije bilo tako. Samo mirno i pametno, kao u Rusiji, i da probamo da napravimo korak naprijed”, jasan je Božović.
Galerija
Bonus video:
