Zbog katastrofalnih poplava koje su pogodile Balkan Srbiji ove godine prijeti recesija, upozorila su dvojica vodećih ekonomista.
Miladin Kovačević, zamjenik direktora Republičkog zavoda za statistiku, rekao je da očekuje pad BDP od 1,5 odsto zbog štete koju su pretpjeli sektori poljoprivrede i energetike, prenio je Tanjug.
Srbija je već suočena sa teškim zadatkom da obezbijedi rast projektovan na oko jedan odsto ove godine, u odnosu na 2,4 procenta 2013.
Član Fiskalnog savjeta Vladimir Vučković takođe očekuje pad BDP.
Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj (EBRD) je nakon poplava saopštila da će revidirati prognozu rasta od 1,5 odsto za Srbiju, procjenjujući štetu na 1,5 milijardi do dvije milijarde eura, ili sedam odsto BDP.
Nakon što je u poplavama stradalo ukupno 65 osoba u Srbiji i Bosni, stanovništvo obiju država se pita zašto je tako malo učinjeno da se zaštite životi i domovi kada su meteorolozi nekoliko dana unaprijed upozorili na nevrijeme.
Takođe se pitaju zašto su sa Interneta nestale kritike na račun reakcije vlade na poplave.
Meteorolozi su upozoravali na prijetnju od ciklona Tamara i na brzo nadolaženje rijeka koje su redovno poplavljivale Obrenovac u prošlom vijeku. Ipak, nije izdato naređenje za evakuaciju.
U Obrenovcu je poginulo najmanje 40 osoba.
Vlasti su priznale da je samo nekoliko sirena u gradu radilo kada je voda probila brane. Većina Obrenovčana je saopštila da ih uopšte nije čula.
Ivan Karić, poslanik stranke Zeleni i ekolog iz Obrenovca, rekao je u srpskom parlamentu: „Građani Obrenovca žele da znaju ko je odgovoran za užasne stvari koje su se desile.“
Premijer Aleksandar Vučić se obrušio na lokalne vlasti i na Internet zajednicu.
Policija je prošle nedjelje ispitala gradonačelnika Obrenovca Miroslava Čučkovića, dok su najmanje tri korisnika Fejsbuka pritvorena na osnovu optužbi da su „širili paniku“ spekulisanjem o broju žrtava.
Organizacija za evropsku bezbjednost i saradnju (OEBS) je prošle nedjelje reagovala zbog „zabrinjavajućeg trenda onlajn cenzure“.
Vučić je u pismu OEBS-u pozvao tu organizaciju da pruži dokaze da njegova vlada stoji iza cenzure i zatražio izvinjenje.
„Da je lokalna vlast reagovala ranije...puno ljudi bi bilo evakuisano,“ rekao je Rojtersu Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije. Dodao je da mreži civilne zaštite - koja je ukinuta po izbijanju ratova 1990-ih i tek nedavno aktivirana, nedostaje stotine članova i zaštita odjeća.
Gradonačelnik Obrenovca je izjavio za državnu televiziju da nije imao informaciju o tome kolike će biti poplave i da zato nije mogao narediti evakuaciju.
Površinski kopovi rudnika uglja Kolubara, koji snabdijeva termoelekranu Nikola Tesla, pretvoreni su u jezero. Zvaničnici kažu da bi mogla biti potrebna godina da se proizvodnja uspostavi u potpunosti, što znači da će Srbija morati da zavisi od skupog uvoza.
Trošak će snositi država s obzirom na to da ni termoelekrana ni rudnik nisu osiguravani od poplava od 2012.
Što se tiče poboljšanja zaštite od poplava, „ništa nije urađeno u posljednjih 25 godina“, kaže profesor Ratko Ristić sa Šumarskog fakulteta u Beogradu. „Ljudi odlažu smeće u rijeke, kanali se ne čiste kako bi trebalo i nema pošumljavanja.“
Spasilačke napore u Bosni je otežao sistem podjele vlasti. Istraživanje magazina „Dani” je pokazalo da je veći dio budžeta namijenjenog za prevenciju poplava potrošen na nešto drugo.
Prema procjeni EBRD, šteta od poplava u Bosni iznosi 1,3 milijardi eura, ili 10 odsto BDP.
Bonus video:
