Čak osam ambasada zemalja Evropske unije, među kojima i zemlje Kvinte, u istom danu oštro su osudile napade predstavnika vlasti i prorežimskih tabloida na novinare KRIK-a i članove nevladine organizacije CRTA.
Ovakvo reagovanje EU do sada nije bilo uobičajeno, a kritike su do sada bile umjerene i dozirane. Snažnu poruku država EU da medijima i civilnim organizacijama treba obezbijediti sigurnost i slobodan rad, sagovornici Nova.rs tumače kao težnju Evrope da se aktivnije uključi u rešavanja krupnih društvenih pitanja, napominjući da je Unija prestala da okreće glavu na probleme u Srbiji.
Napadi na KRIK i NVO CRTA, što kroz govore poslanika vladajuće većine u Skupštini, tako i kroz prorežimske medije, osudile su istovremeno ambasade SAD, Britanije, Holandije, Francuske, Nemačke, Finske, Belgije, Italije.
“Novinari i civilno društvo su sastavni dio funkcionalne demokratije. Kampanje u medijima kojima se blati njihov rad, a koje podržavaju određeni poslanici u Skupštini, su neosnovane i treba da prestanu”, poručili su iz ambasade Holandije u svom tvitu gdje su, osim Crte i KRIK-a, označili premijerku Anu Brnabić, ministarku Gordanu Čomić i Delegaciju EU u Srbiji.
Komentarišući reakciju država članica EU, predsjednica Evropskog pokreta u Srbiji, Jelica Minić, je za Nova.rs rekla da pomenute poruke potvrđuju ono što je već najavljeno u okviru nove metodologije pristupanja Srbije EU, a koja se odnosi na veće učešće zemalja članica Unije u samom procesu pregovora.
“Ovo je dokaz da će postojati njihovo ozbiljnije političko angažovanje i direktna potvrda te najave. Ja mislim da će ovo biti ustaljena praksa i da će se zemlje članice mnogo više angažovati i interesovati za stanje u Srbiji”, navodi Minić.
S druge strane, dipolamata Srećko Đukić ističe da je prošlo vrijeme gledanja kroz prste Srbiji te da su svi bonusi u Evropskoj uniji iskorišćeni.
“Evropa je konačno shvatila kud plovi ovaj brod i da on ne ide u pravcu Unije, već u neku drugu stranu”, navodi Đukić, dodajući da Srbiju mnogo toga povezuje sa evropskim dostignućima i da je zbog toga logično da se EU zanima za situaciju u njoj.
“Oni imaju pravo da ukažu Srbiji na propuste i da mnogo stvari nije u redu, poput odnosa prema novinarima. Međutim, ja sam očekivao da će Evropa to početi mnogo ranije i redovnije da radi, ali su izgleda oni tek sad shvatili da je vrag odnio šalu i da im Srbija ‘samo maše, dok vesla u suprotnom pravcu od Zapada’. Na napade na novinare uvijek treba reagovati i to se nikako ne može tumačiti kao miješanje u unutrašnja pitanja države. Kao što su ljudska prava univerzalna, tako su i prava novinara i niko ne može biti optužen zbog toga što ukazuje na probleme u toj sferi”, objašnjava on.
“EU shvata da se u Srbiji pojavio maligni uticaj Rusije i Kine”
Đukić dodaje da se pokazalo da ništa ne donosi “gledanje kroz prste” Srbiji od strane Evropske unije i da će postati ustaljena praksa da se iz Brisela reaguje na sve probleme u srpskom društvu.
“Nažalost, takve reakcije nisu bile uobičajene i zato je Evropa pred ozbiljnim gubitkom Srbije u koju su uvukao maligni uticaj Kine i Rusije, koji se sve više širi”, napominje on.
Na ovu konstataciju, Minić se nadovezala rekavši da je uticaj Kine i Rusije svakako jedan od važnijih motiva zbog kojih se EU uključila aktivnije u društvena zbivanja u Srbiji.
“Ipak, mora se voditi računa da su ti procesi odvajanja od Evropske unije, kao glavnog centra gravitacije, posebno u Srbiji, već uzeli maha. Kina i Rusija, Turska i pojedine arapske države zauzimaju sve veći prostor u ekonomskoj sferi. Stoga je neophodna brza reakcija Evropske unije”, poručuje ona.
Bonus video:
