Zemlje kandidati za članstvo u Evropskoj uniji moraju da harmonizuju svoje zakone sa evropskim, pa i one o pravima žrtava kriminala, kao što su pružanje pomoći i podrške žrtvama, rečeno je u srijedu uveče tokom 11. Beogradskog bezbjednosnog foruma.
Definišu se prava žrtava da budu budu obaviještene, da im se pruži podrška i zaštita, kao i pravo na kompenzaciju, izjavila je Sanja Ćopić iz Viktimološkog društva Srbije, na panelu posvećenom žrtvama organizovanog kriminala.
Uz konstataciju da u praksi ima mnogo propusta, Ćopić je ocijenila da podrška žrtvama nije sistematizovana ni u Srbiji, ni u drugim balkanskim zemljama, prenosi N1.
Postoji državna podrška žrtvama, ali je njeno pružanje mnogo više koncentrisano na organizacije civilnog društva. Državna pomoć se odnosi na žrtve koje su se obratile tužilaštvu ili sudu i vremenski je ograničena, rekla je Ćopić.
Ivana Stevanović iz Fondacije „Slavko Ćuruvija“ je navela da su novinari u Srbiji često žrtve organizovanog kriminala.
Istraživački novinari su prvi ukazali na organizovani kriminal i njegove veze sa oligarsima i političarima, zbog čega su izloženi prijetnjama i optužbama da su pripadnici mafije, izjavila je Ivana Stevanović.
Alberto Paskvero sa Univerziteta u Milanu je rekao da u Italiji postoji sistem konfiskovanja nepokretne imovine mafijaša, čime se „društvu vraća ono što mu je organizovani kriminal oduzeo“.
U Srbiji postoji sličan sistem, kojim se oduzeta imovina kriminalaca najčešće daje humanitarnim organizacijama, ali taj proces nije dovoljno transparentan, izjavio je Paskvero.
Bonus video:
