Farma mlijeka visoke tehnologije je među prvima u Bosni i Hercegovini koja pretvara biogas iz životinjskih fekalija i silaže u električnu energiju.
Cilj joj je da postane samostalna u vrijeme kada visoke cijene energenata predstavljaju rizik za poljoprivredni sektor koji zavisi od subvencija, piše Rojters.
Projekat na farmi Spreča nadomak Kalesije na sjeveroistoku BiH je u skladu sa naporima vlade da postepeno prebaci proizvodnju energije na obnovljive izvore.
Može da proizvede više struje za sat vremena nego što prosječno domaćinstvo potroši za mjesec dana. Proizvodnja energije je počela u septembru, radi sa 50 do 60 odsto kapaciteta zbog regulatornih zahtjeva, ali će moći da proizvodi 600 kilovata na sat kada bude potpuno operativna.
Rojters podsjeća da je invazija Rusije na Ukrajinu dovela do porasta cijena đubriva, hrane i energenata.
Ideja da se mješavina goveđeg i kokošijeg stajnjaka, kukuruzne silaže i drugog organskog otpada koji se nalazi na farmi pretvori u biogas, rodila se prije skoro deceniju, rekao je direktor farme Said Karić.
Pomenute sirovine se po posebnim laboratorijskim recepturama ubacuju u jamu za miješanje i putem pumpe prebacuju u fermentor i tako se stvara biogas. U procesu njegovog sagorijevanja nastaje električna energija, objavio je portal Klix.ba.
Proizvodni proces u potpunosti je bezbjedan za okolinu jer ne dovodi do nastanka emisija CO2 u vazduh.
To je prvi takav projekat u Federaciji BiH, kazali su Karić i vođa projekta Mirsad Tursunović.
"Zamišljeno je da se krunišu postojeći procesi na farmi", rekao je Karić na farmi u vlasništvu sarajevske mljekare "Milkos", koja se prostire na 800 hektara sopstvenog i zakupljenog zemljišta. Kapacitet farme je 2500 grla, od čega 1500 muznih krava i 1000 različitih pratećih kategorija. Godišnja proizvodnja mlijeka iznosiće oko 12 miliona litara, piše na njenom sajtu.
Šemu na farmi, koja već koristi automatizaciju i visokotehnološke mašine, podržava vlada i finansira je sarajevski Milkos.
"Ovo je korak ka usklađivanju sa evropskim standardima... i predstavlja ekonomski model koji se može razviti da poveća ekonomičnost poslovanja, imajući u vidu da primarna poljoprivredna proizvodnja donosi malu zaradu", dodao je Karić.
Proizvodnja energije u BiH čini oko 20 odsto BDP-a države, pri čemu se oko 60 odsto energije proizvodi iz elektrana na ugalj, a ostatak uglavnom iz hidroelektrana. Federacija BiH i Republika Srpska su se obavezale da će povećati udio energije proizvedene iz obnovljivih izvora do 2030. godine, ali je energetska kriza izazvana ratom u Ukrajini usporila te planove, navodi Rojters.
Toplotna energija koja nastaje tokom fermentacije biogasa takođe se koristi za zagrijavanje nekih objekata na farmi.
"Naš dugoročni plan je izgradnja plastenika koji bi se takođe zagrijavali ovom toplotnom energijom", rekao je Karić.
Klix.ba navodi da je veliki broj stručnjaka radio na realizaciji ovog projekta, a da bi uloženi novac trebalo da se vrati u periodu od sedam do deset proizvodnih godina.
Bonus video:
