Nastavak Vučićeve dvostruke igre

Informacija u procurelim dokumentima Pentagona da je Srbija poslala ili da će poslati oružje Ukrajini nije nikakvo iznenađenje, izjavio je za “Vijesti” profesor Univerziteta u Gracu Florijan Biber.

Agencija Rojters je juče, pozivajući se na povjerljiva dokumenta američkog ministarstva odbrane, objavila da je Srbija pristala da snabdijeva Kijev oružjem ili da ga je već poslala.

”Glasine o tome kruže otkad se u Grčkoj srušio avion sa srpskim oružjem. Iako je zvanična destinacija aviona bio Bangladeš, već tada, u avgustu 2022, mnogi su mislili da je naoružanje namijenjeno Ukrajini. Slično tome, bilo je izvještaja u tom pravcu krajem februara i početkom marta”, podsjeća Biber.

On smatra da je to još jedno poglavlje u dvostrukoj igri koju igra predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, “nastavljajući prorusku retoriku svojih medija i saveznika, dok takođe podržava Ukrajinu”.

To nije Vučićevo odlučujuće pomjeranju ka Zapadu, već “dio pokušaja da se dopadne objema stranama kako bi se stvorio maksimalan manevarski prostor” za Srbiju, ocjenjuje Biber, navodeći da se vojska Srbije, uostalom, više obučava sa NATO trupama nego sa ruskim.

”Naravno, to je neprijatnost za njega na domaćem planu, ali on može da kontroliše tu poruku u dovoljnoj mjeri”, kaže Biber i dodaje: “Jasno je da snažna podrška SAD, posebno u vezi sa pregovorima o Kosovu i obećanje sredstava Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda za rekonstrukciju željezničke linije od Beograda do Niša, ukazuje na to da mu je slanje oružja Ukrajini pomoglo da dobije pozitivnu podršku Zapada”.

Prema pisanju Rojtersa, procureli dokument u obliku tabele pod nazivom “Evropski odgovor na tekući rusko-ukrajinski sukob”, navodi “procijenjene stavove” 38 evropskih vlada u odgovoru na ukrajinsko traženje vojne pomoći.

To je neprijatnost za Vučića na domaćem planu, ali on može da kontroliše tu poruku u dovoljnoj mjeri

U dokumentu, koji zapravo predstavlja rezime odgovora evropskih vlada na zahtjev Ukrajine za vojnu obuku i “ubojitu pomoć”, odnosno oružje, stoji da je Srbija odbila da obezbijedi vježbe ukrajinskim snagama, ali se obavezala da će poslati oružje ili ju je već poslala. Takođe se navodi da Srbija ima političku volju i vojnu sposobnost da obezbijedi oružje Ukrajini u budućnosti.

Dokument je označen kao tajni i NOFORN, što zabranjuje njegovu distribuciju stranim obavještajnim službama i vojskama. Datiran je na 2. mart i ima pečat kancelarije Združenih načelnika štabova.

Tabela Pentagona, kako navodi Rojters, klasifikovala je odgovore na ukrajinske zahtjeve za pomoć u četiri kategorije: zemlje koje su se obavezale da će obezbijediti obuku i ubojitu pomoć; zemlje koje su već obezbijedile obuku, smrtonosnu pomoć ili oboje; zemlje sa vojnom sposobnošću i političkom voljom “da obezbijede buduću ubojitu pomoć”.

Austrija i Malta su bile jedine dvije zemlje sa “ne” u sve četiri kategorije.

Ministar odbrane Srbije Miloš Vučević izjavio je juče povodom pisanja Rojtersa da “Srbija nije prodavala, niti će, oružje ukrajinskoj niti ruskoj strani, niti zemljama u okruženju tog konflikta”, ali nije isključio mogućnost da se neko oružje na “nekakav volšeban način” nađe i na teritoriji konflikta. “Nekome je očigledno cilj da destabilizuje našu zemlju i da je uvuče u konflikt u kojem nećemo da učestvujemo”, navodi se u saopštenju Vučevića.

Navode iz procurelih dokumenata demantovalo je i Ministarstva spoljnih poslova Srbije, a šef diplomatije Ivica Dačić je u saopštenju ponovio da od početka ruske invazije na Ukrajinu iz Srbije nije izvezeno oružje ni jednoj od strana u sukobu.

Dačić je u saopštenju istakao da se Srbija pridržava svoje politike vojne neutralnosti i sprovodi zaključke Savjeta za nacionalnu bezbjednost iz februara prošle godine. Ukazao je da se dozvole za izvoz naoružanja i vojne opreme Srbije izdaju isključivo kupcima sa sertifikatom krajnjeg korisnika, u kojem, između ostalog, stoji klauzula da krajnji korisnik ne može reeksportovati oružje bez saglasnosti nadležnih institucija Srbije.

Ministar odbrane Srbije Miloš Vučević izjavio je da “Srbija nije prodavala, niti će, oružje ukrajinskoj niti ruskoj strani, niti zemljama u okruženju tog konflikta”, ali nije isključio mogućnost da se neko oružje na “nekakav volšeban način” nađe i na teritoriji konflikta

Iz ambasade Sjedinjenih Država u Srbiji rečeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da ne mogu da komentarišu navodno povjerljive informacije, ali su dodali da “prema našim saznanjima, Srbija ne prodaje oružje Ukrajini”.

Ambasada Ukrajine u Srbiji navela je za RSE da ne raspolaže informacijama o isporuci oružja iz Srbije Ukrajini. Kazali su da se rukovode dosadašnjim javnim izjavama zvaničnika Srbije o toj temi.

Podaci o navodnoj oružanoj pomoći Srbije Ukrajini procurili su nešto više od mjesec nakon što je u dokumentima postavljenim na proruskom kanalu u aplikaciji za globalnu razmjenu poruka Telegram navodno prikazana isporuka srpskih raketa “grad” 122 mm Kijevu u novembru. Ta dokumenta su uključivala manifest pošiljke i sertifikat krajnjeg korisnika ukrajinske vlade, podsjeća Rojters.

Ruski portal “mash.ru” 27. februara objavio je, ne navodeći izvore, da je u vojnim arsenalima Ukrajine završilo najmanje 3.500 raketa prozvedenih u srpskoj fabrici oružja “Krušik”, koje Kijev koristi u napadima na ruske položaje.

Moskva je 2. marta saopštila da je od Beograda zatražila zvanično objašnjenje o informacijama da je Ukrajini isporučeno srpsko oružje. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova rekla je tada da je Moskva duboko zabrinuta zbog navoda o umiješanosti Srbije u prodaju oružja Ukrajini.

Proizvođač oružja “Krušik” iz Valjeva demantovao je da je Ukrajini poslao rakete ili drugo oružje.

Vučić je te navode nazvao “notornom laži”. “Nijesmo izvezli nikakvo oružje ili municiju Rusiji ili Ukrajini”, kazao je 5. marta tokom posjete Kataru.

Novinar Birna Saša Dragojlo, komentarišući pisanje Rojtersa, kazao je za N1 da je ovo još jedan pokušaj balansiranja Srbije između Zapada i Rusije.

”Kaže, mi nismo izvezli, ali su jako dobro svjesni gdje odlazi. Može uticati negativno na odnose sa Rusijom, pitanje je kada će isplivati neki video ili foto srpskog oružja na ratištu. Srbija se pomjerila ka Zapadu, smatram da je mnogo više prozapadna nego što pričaju analitičari i ova trgovina to odlično pokazuje”, rekao je Dragojlo za N1.

Od početka rata u Ukrajini u februaru prošle godine, Vučić pokušava da balansira tijesne veze sa Rusijom sa ciljem pridruživanja EU.

Srbija je više puta osudila invaziju Rusije na Ukrajinu u Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim forumima, ali je jedna od rijetkih evropskih država koje nisu uvele sankcije Moskvi.

Srbija priznaje cjelovitost Ukrajine, uključujući oblasti koje je Rusija okupirala od 2014, dok Kijev ne priznaje nezavisnost Kosova.