Skupština Srbije usvojila je ovog četvrtka (26. oktobar) set medijskih zakona koji je stručna javnost mahom pozdravila – osim jedne odredbe. Naime, državni Telekom moći će legalno da osniva svoje medije.
To je naišlo na oštre proteste opozicije, javnosti i Junajted grupe (UG) koja u Srbiji između ostalih drži televizije Nova S, N1, SportKlub, novine Novu i Danas, brojne portale.
O izmjenama zakona i posljedicama za DW govori programski direktor N1 Igor Božić.
Telekom je i do sada očigledno ilegalno držao i finansirao medije. Šta se onda mijenja ovim zakonom?
Prvo to da Telekom može da ozakoni ono što je radio nezakonito. Ali, još gore, sada Telekom kao državna kompanija može da krene u akviziciju drugih medija. Podsjetiću da je Telekom preplaćivao investicije u razne segmente medijskog biznisa, recimo kupovinu prava za Premijer ligu gdje su dali ponudu koja je skoro deset puta veća od dotadašnje ponude na tržištu.
To pokazuje da, iz državno zaštićene pozicije, oni ne ulaze na tržište kako bi poslovali komercijalno, nego kako bi tržište potčinili sebi. To uopšte i nisu tržišni uslovi.
Sada bi Telekom mogao da krene u kupovinu televizija sa nacionalnom frekvencijom, Prve i B92. A znamo da su i do sada sa tim bili povezani jer su od današnjeg vlasnika tih televizija svojevremeno otkupili kablovsku distribuciju Kopernikus i, prema navodima stručnjaka, žestoko je preplatili. Vjerovatno kako bi sada mogli da preuzmu vlasništvo televizija.
Vlasti kažu – telekomunikacione kompanije osnivaju medije i u Njemačkoj i drugdje. Zašto onda ne u Srbiji?
Evropska unija, koja je na neki način aminovala ove izmjene zakona, zapravo je prevarena. Ne možete u Srbiji da primjenite propise iz Njemačke ili Švedske, jer tamo postoji nezavisna kontrola medija, a ovdje država zloupotrebljava vlasništvo.
Srpski Telekom se širi i po regionu. Čitav biznis-model im je da gledaju šta radi UG. Kad UG ima sportsku mrežu, i oni nabave sportsku mrežu i plate deset puta više za prava na prenose. Kad UG ima informativni kanal, oni naprave tri kanala i plate deset puta više.
To sve može sa zaleđinom države i uz zaduživanje koje je zvanično dostiglo dvije milijarde evra. Pošto više niko neće da im zajmi pare, u igru ulazi Narodna banka. A dug će na kraju balade morati da vraćaju građani.
Zašto bi direktna državna kontrola bila gora od privatne? Složićete se da recimo Juronjuz u Srbiji daleko pristojniji od Pinka ili Hepija.
Apsolutno, ali Juronjuz nema nikakav uticaj, nevidljiv je na medijskom nebu. On je tu, moj je utisak, da bi služio kao izgovor prema Evropskoj uniji kako, eto, postoji pluralizam. To je televizija koja ima međunarodne licence i poput maske prikriva ono što vlasti planiraju da urade.
To je ključno pitanje, šta je cilj svega. Jedini cilj koji vidim u ovim neracionalnim akvizicijama, u trošenju pola milijarde eura u izgradnju mreže koja nije ni završena, jeste da se UG otjera iz Srbije. Da se sputaju ljudi koji sada imaju priliku da rade slobodno u medijima.
Kako se vi na N1 držite? Ima li bojazni da bi vlasnici mogli da dignu ruke od medijskog biznisa u Srbiji?
Naravno da ima, kada vidite u kojem pravcu sve ide. Hipotetički pričam, ali ko je lud da se takmiči sa državom? Država bez ikakve nezavisne kontrole donosi propise koji su potpuno suprotni s medijskom strategijom iste te države i vi vidite da je cilj da državna kompanija po svaku cijenu otjera sve druge.
Šta bi to značilo?
Značilo bi da u narednih deset godina nijedan strani investitor neće doći u medije. To je opasnost za Srbiju. Prethodno je grčki vlasnik imao Prvu i B92 i država mu je govorila da ne može poslovno da napreduje ukoliko ne bude poslušan u informativnom programu. To pričaju novinari koji su tamo radili.
Kod UG je obratno – vlast ne može da zivka vlasnike BC Partnersa, investicionog fonda koji je većinski vlasnik UG. Zato vlast vrši pritisak na čoveka srpskog porijekla (Dragana Šolaka, prim. red.) koji ima pojedinačno najviše akcija UG, svakodnevno ga šikanira kroz medije sa ciljem da se UG otjera iz Srbije.
Ljudi koji analiziraju režime poput srpskog obično kažu da vlastima uvijek odgovara da ima „opozicionih“ medija, jer su oni ventil. Zašto bi vlast to gušila?
Zato što im očigledno smeta ionako sužen prostor koji imamo. Za razliku od naših početaka, N1 se sada vidi samo na kablovskoj mreži SBB-a. SBB ima 42 odsto kablovskih priključaka u Srbiji, a Telekom, poslije kupovine raznih operatera, oko 52 odsto. Kad se zna da neki ljudi i dalje koriste antenu, naša televizija i Nova S dolaze otprilike do trećine populacije.
Ta trećina može imati ključnu ulogu u neizvjesnoj političkoj utakmici. Prema istraživanjima, pa i priznanju predsjednika Srbije, sada pada rejting vladajuće stranke. Dakle, ta trećina domaćinstava nije malo, a oni mogu da sagledaju šta se dešava, da čuju šta kaže opozicija i da vide priče koje se kriju na državnim medijima. Onda svaki slobodan ekran postaje problem za ovu vlast.
Telekom je državni takmac kompanije za koju radite. Kako da građani znaju da li vi branite slobodu N1 da radi ili poslovne interese vlasnika?
Ovi mediji mogu da postoje isključivo ako imaju finansiranje iz kompanije. Naslonjeni smo na ono što kompanija radi. Ako ta kompanija ode, nećete imati te medije. Mi, dakle, branimo naš opstanak, a ne investitore i njihov biznis.
To je ključno za građane kojima poslanici problematičnih političkih karijera bacaju udice i sve pokušavaju da relativizuju u stilu da „neke televizije možda brane vlast, ali ove druge brane gazdu“.
Mi branimo pravo da radimo posao profesionalno i da imamo uslove za taj rad. Sve drugo bi bila gerila, samoorganizovanje i ne bi imalo nikakav uticaj. Uostalom, nama treba platforma preko koje se emitujemo, a bez SBB-a je ne bismo ni imali.
Bonus video:
