List "Financial Times" je objavio procjene da je Srbija indirektno, preko drugih zemalja, od početka ruske invazije na Ukrajinu izvezla u tu zemlju municiju u vrijednosti od 800 miliona evra.
Srbija diskretno pojačava prodaju municije zapadu što na kraju jača odbranu Ukrajine — iako je Srbija jedna od samo dvije evropske zemlje koje se nisu pridružile zapadnim sankcijama Rusiji, navodi "Financial Times".
Prema procjenama objavljenim za "Financial Times", srpski izvoz municije koja je u Ukrajinu dolazila preko trećih strana iznosi oko 800 miliona eura — suma za koju je predsjednik Aleksandar Vučić naveo da je uglavnom tačna — od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, prenosi N1.
Vučić je, pišu, situaciju predstavio kao poslovnu priliku, insistirajući da neće stati na jednu ili drugu stranu u ratu.
"Ovo je dio našeg ekonomskog preporoda i važno za nas. Da, mi izvozimo našu municiju. Ne možemo da izvozimo u Ukrajinu ili u Rusiju …ali smo imali mnogo ugovora sa Amerikancima, Špancima, Česima, drugima. Šta oni s tim rade na kraju je njihov posao“, rekao je on u intervjuu.
Dodao je:
"Čak i da znam [gdje završava municija], to nije moj posao. Moj posao je da obezbijedim da sa svojom municijom poslujemo legalno, da je prodajemo…Moram da se brinem o svojim ljudima, i to je to. To je sve što mogu da kažem. Imamo prijatelje u Kijevu i Moskvi. To su naša braća Sloveni“.
Upitan da li je ta cifra od 800 miliona evra u pravom „okviru“, rekao je ne toku od godinu dana, već „možda tokom dvije ili tri godine, tako nešto“.
Srbija nije ni članica NATO-a ni EU, podsjeća "Financial Times", a njeni ljudi već dugo imaju sentimentalnu privrženost Rusiji dok negoduju na zapad nakon NATO bombardovanja njihove zemlje 1999. godine.
Beograd takođe računa da će Moskva blokirati međunarodno priznanje Kosova, navodi "Financial Times".
Vučić se odupro pritisku Zapada da uvede sankcije Rusiji i dozvolio da se letovi ka Rusiji nastave, iako kaže da je posvećen tome da njegova zemlja postane članica EU. Takođe je nastojao da balansira između dvije strane i zadrži distancu između sebe i ruskog predsjednika Vladimira Putina, naveo je portal.
„Evropa i SAD godinama rade na udaljavanju Vučića od Putina“, rekao je neimenovani zapadni diplomata i dodao da je ključan igrač američki ambasador Kristofer Hil, koji je u Beograd stigao mjesec dana nakon invazije u punom obimu.
„Svi su očekivali da će se Hil boriti sa Vučićem, ali njegov jedini cilj je bio da udalji Beograd od Moskve. Uspio je. Vučić se godinama nije sastajao, pa čak ni zvao Putina. Naravno, tu je i pitanje pošiljki oružja koje završavaju u Ukrajini“, naveo je.
Za zapad je traženje podrške Ukrajini postalo važnije od guranja srpskog nacionalističkog lidera ka demokratskim reformama, kažu analitičari.
„Vučić gura pod tepih da postoji podrška – ali ne direktno – Ukrajini“, rekao je Ivan Vejvoda, saradnik na Institutu za humane nauke u Beču.
Dodao je:
„On govori na nejasan način. Jasno je da on to ne želi da prizna — želi da usreći svoju krajnju desnicu — dok je Srbija zapravo dala ogromnu pomoć Ukrajini protiv Rusije.“
Srbija je imala uspješnu industriju naoružanja tokom hladnog rata kada je bila dio Jugoslavije i proizvođač je kalibara municije po sovjetskom standardu koji se još uvijek široko koristi u ukrajinskim oružanim snagama.
Takođe se pridružuje globalnom trendu nastojanja da poveća prodaju oružja u vrijeme kada je Rusija pokrenula ratnu ekonomiju koja je povećala proizvodnju brže od zapadnih saveznika Ukrajine.
Vučić je rekao da Srbija ima zlatnu priliku jer je njeno oružje jeftinije nego na zapadu i dodao da bi obim ukupnog srpskog izvoza municije mogao da se poveća.
„Rusi su uradili veliki posao na obnovi i oživljavanju proizvodnje naoružanja. Oni to rade brzo, ali kada treba da zaradite, onda to nije lako. U Sjedinjenim Državama i Njemačkoj ne možete sada da kažete da ćete proizvesti još jedan tenk bez zarade …I mi smo dobri jer ljudi sada vide [da smo jeftiniji]“, rekao je on.
Učešće Srbije u protoku municije u Ukrajinu je dovoljno skriveno da zvanični podaci to ne odražavaju, smatraju diplomate i analitičari. Institut za svjetsku ekonomiju u Kilu, koji prati podršku Ukrajini, nije direktno pratio srpske aktivnosti i nije naišao na sistematske dokaze o doprinosu Srbije, rekao je Kristof Trebeš, koji rukovodi tim naporom.
Srpski ministar finansija Siniša Mali rekao je da bi odbrambena industrija, koja zapošljava 20.000 ljudi u zemlji od sedam miliona, mogla brzo da se širi.
„Ja to vidim kao poslovnu organizaciju. Mislim da smo još daleko ispod kapaciteta razvijenijih zemalja, ali sada je vrijeme“, rekao je, prenosi "Financial Times".
Bonus video:
