Konačno se našao junak u Srpskoj naprednoj stranci, koji je smogao hrabrosti da se, i to javno, suprotstavi neprikosnovenom lideru, premijeru i kandidatu za predsednika Aleksandru Vučiću. To je mlađani potpredsednik Glavnog odbora SNS-a Milenko Jovanov, koji je početkom ove sedmice saopštio da je „najveća kriminalna banda u Srbiji danas u okruženju Vuka Jeremića“ i da „braćom Burgije, Paucima i drugim kriminalcima, kao i celokupnim narko tržištem u Srbiji upravlja njegova žena, Nataša Jeremić“.
Prava junačina, nema šta. Em je Jovanov udario na jednog od najjačih opozicionih predsedničkih kandidata, em je praktično optužio svog stranačkog šefa za laž! Vučić je, naime, još u junu 2014. na jednoj od brojnih konferencija za novinare javnost šokirao priznanjem da u samoj policiji postoje unutrašnji otpori da se uhapsi najveći narko-diler u Srbiji. „Svi se njega plaše, kažu da je to najinteligentniji čovek koga su ikad videli, svi su njime pomalo i fascinirani, a svi ćute da ljudi iz policije imaju veze sa njim, ali se svi plaše da o tome pričaju. Ni ime ne smeju da mu pomenu, a ja im kažem - udarite na Kosmajca“, poručio je Vučić.
Većina običnih građana bila je u čudu. Ko je Kosmajac? Je li to nečiji nadimak ili možda „oznaka geografskog porekla“ za čoveka sa Kosmaja? Uskoro je policija postupila po naređenju i „udarila“ na Dragoslava Kosmajca, da bi posle dve godine javnost saznala da će od svih krivičnih dela, za koja su ga teretili, u najgorem slučaju morati da plati samo novčanu kaznu zbog neplaćanja poreza na imovinu. Da bruka bude veća, predviđena kazna za to je tek nešto veća od 2.000 eura i ne tretira se kao krivično delo, već kao prekršaj. Pod uslovom da ga sud za to i osudi, Kosmajac će proći bolje od NIN-a koji je, po privatnoj tužbi ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, ekspresno kažnjen sa više od 2.400 eura zbog naslovne strane na kojoj je pisalo „Nebojša Stefanović- glavni fantom iz Savamale“.
Iako je aktuelni potpredsednik SNS-a i bivši potpredsednik Demokratske stranke Srbije i predsednik vojvođanskog odbora DSS-a, ne verujem da je Jovanov toliki legalista kao njegov bivši šef Vojislav Koštunica i da je zbog odluke pravosudnih organa Kosmajca automatski izbacio iz daljeg takmičenja za „najvećeg narko dilera u Srbiji“. Još manje verujem da je Jovanov sam, bez ičijeg miga i saglasnosti, za to upražnjeno mesto „kandidovao“ Natašu Jeremić.
Nema sumnje da je cilj bio da se protivnik nokautira jednim udarcem, u nadi da niko neće negodovati što je to bio udarac ispod pojasa. Kakva greška. Za ogromnu većinu ovo je bila kap koja je prelila čašu, jer Jovanov nije napao političkog protivnika, već njegovu suprugu, koja je tako postala „kolateralna žrtva“. Vučićevo izvinjenje, upućeno građanima Srbije, a ne Nataši Jeremić, samo je pojačalo ukus gorčine, ali i uverenje da će takvih brljotina biti još, pa mnogi nervozno jedva čekaju naredni četvrtak, kada u ponoć počinje predizborna ćutnja.
Većina u SNS-u verovatno za Jovanova misli da je junak. Iz opozicije ga, pak, optužuju da se poneo kukavički. Ako do sada nije, bilo bi dobro da pročita „Primjere čojstva i junaštva“ Marka Miljanova, jer bi možda i naučio kako da druge odbrani od zla u sebi. A ako reši da tu knjigu pozajmi iz javne biblioteke, neka ne kopira Aleksandra Vučića, koji se u predizbornom spotu hvali kako uvek drži reč i zbog toga vraća pozajmljenu knjigu, ali tek posle punih 35 godina.
Iako je neočekivani napad na suprugu jednog kandidata naelektrisao atmosferu, mora se priznati da je od početka sve ukazivalo da će predsednička kampanja u Srbiji biti prilično prljava. Pojedini političari toliko su se uvaljali u blato da se njihovo ponašanje može opisati samo rečima – prava svinjarija. I kako onda od političara očekivati čist obraz i čiste račune?
Bez obzira na sve, građani će 2. aprila odlučiti ko će narednih pet godina biti predsednik Srbije. I bilo bi dobro da ih na birališta izađe što više. I oni koji misle da još pet godina Vučićeve vladavine ne bi mogli da podnesu. I oni koji misle da su Vuk Jeremić i Saša Janković kandidati DOS-a, koji je dozvolio da 12 godina posle 5. oktobra 2000. „pojedu skakavci“. I oni koji se plaše da bi Šešelj državu pretvorio u veći cirkus i od Ljubiše Preletačevića Belog. I oni koji su uvereni da je Saša Radulović veći autokrata id Vučića. I oni koji strahuju da bi Aleksandar Popović, Boško Obradović i Milan Parović umesto ka Briselu okrenuli ka Moskvi...
Davno je Šekspir napisao da je svet pozornica na kojoj svako igra svoju ulogu. Napisao je i da „prazne tikve prave veću buku“. Zato bi za građane Srbije bilo najbolje da svako od njih 2. aprila odigra svoju ulogu, jer posle će biti kasno i uzaludno čak i ako budu pravili veliku buku. Uostalom, od velike buke neće imati ko ni da ih čuje. A ministarka pravde će onda i dalje moći da bez ikakvog blama svečano pušta u rad lift - bez upotrebne dozvole. Mogla je Vlada umesto ministarke pravde na taj zadatak da pošalje Aleksandra Vulina. To već nikome ne bi bilo čudno.
Bonus video:
