Velika Britanija će se pridružiti Bosni, Srbiji, Albaniji i Ukrajini u zoni slobodne trgovine sa EU ako Britanci na referendumu u junu izaberu izlazak iz Unije, izjavio je danas britanski ministar pravde Majkl Gouv.
Iznoseći svoju viziju budućnosti Gouv, koji je zagovornik Breksita, danas je prvi put potvrdio da pristalice ove opcije ne žele da Britanija ostane dio evropskog tržišta od 500 miliona potrošača, te da će umjesto toga Britanija sklopiti svoj dogovor sa EU.
On je, međutim, objasnio da bi zona slobodne trgovine sa EU - sa širokim spektrom bilateralnih sporazuma - "bila suština našeg novog aranžmana", prenosi "Fajnenšel tajms".
Kako je objasnio, postoji zona slobodne trgovine koja se prostire od Islanda do Turske tako da sve evropske države imaju pristup tome, bez obzira da li su u eurozoni ili ne.
"Pošto izglasamo izalazak iz Unije ostaćemo u toj zoni. Pretpostavka da Bosna, Srbija, Albanija i Ukrajina ostanu dio te zone slobodne trgovine - a da bi Britanija ostala izvan toga samo sa Bjelorusijom - vjerovatna je koliko i ideja da Žan-Klod Junker postane član UKIP-a" (desničarske stranke, glavne zagovornice Breksita), naveo je on.
Saradnici Gouva objašnjavaju da Britanija, nakon izlaska iz EU, ne bi uplaćivala u budžet EU, ne bi prihvatila slobodu kretanja radne snage, niti jurisdikciju Evropskog suda pravde, što joj je sada kao članici EU obaveza.
Zona slobodne trgovine, kako je opisao Gouv, ima nekoliko formi. Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska su dio sporazuma o slobodnoj trgovini čije članice imaju različite nivoe pristupa jedinstvenom tržištu.
Norveška uplaćuje u budžet EU i prihvata slobodu kretanja, dok Švajcarska nema pristup jedinstvenom tržištu, ali prihvata slobodu kretanja ljudi.
Bonus video:
