Međunarodni monetarni fond (MMF) predložio je ruskim vlastima da smanje javnu potrošnju za 10 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) jer je to, po mišljenju fonda, neizbježno u uslovima produženja niskih cijena nafte, piše list Komersant, pozivajuć se na dokument MMF-a.
Srednjeročni program MMF za Rusiju predviđa sprovođenje reforme penzijskog sistema, uključujući i podizanje starosne granice za odlazak u penziju, smanjenje poreskih olakšica i subvencija u energetici.
List navodi da je predloženi obim smanjenja državnih troškova blizak ocjeni gubitaka Rusije zbog sankcija u srednjeročnoj perspektivi - do devet odsto BDP-a.
Dokument MMF-a je pripremljen na osnovu konsultacija sa ekonomskim blokom ruske vlade i centralnom bankom, koje su obavljene u maju ove godine. Tada je fond objavio poboljšanje prognoza za Rusiju, piše Komersant. Sada je fond, pored prognoza, predstavio spisak preporuka uglavnom usmjerenih na prilagođavanje privrede niskim cijenama nafte i djelovanju sankcija.
Glavni predlozi fonda se svode na promjenu postojećeg budžetskog pravila - sa pomjeranjem akcenta sa dozvoljenog deficita (troškovi mogu biti u visini prihoda povećani za jedan odsto BDP) na dostizanje suficita budžeta od jedan do dva odsto BDP-a.
To je, po mišljenju fonda, neophodno za popunjavanje nezavisnih fondova i uvođenje fleksibilnije veze sa aktuelnim cijenama nafte.
Ako se budžetska pravila ne pomijene, obim Rezervnog fonda će se do 2020. godine smanjiti na jedan odsto BDP-a, dok će nenaftni deficit budžeta, smatra MMF, ostati iznad prihvatljivog nivoa - sedam odsto BDP-a u odnosu na tri do 4,5 odsto (prošle godine taj pokazatelj je bio 12,6 odsto, a za ovu se prognozira 13,3 odsto).
Što se tiče smanjenja javne potrošnje, MMF predlaže prvenstveno sprovođenje reforme penzijskog sistema. Povećanje starosne granice za odlazak u penziju može da donese uštede od dva do tri odsto BDP-a, ograničenje ranijeg odlaska u penziju još 0,7 odsto.
S druge strane, indeksacija penzija u 2016. godini po realnoj stopi inflacije ove godine mogla bi da dovede do rasta troškova od 1,1 odsto BDP-a, naglasili su u MMF-u.
Ukupno u srednjoročnoj perspektivi smanjenje javne potrošnje može da dostigne 9,8 odsto BDP-a. Od toga 2,7 odsto smanjenjem poreskih olakšica i povećanjem akciza. Još dva odsto uvođenjem konkretne socijalne podrške i jedan odsto smanjenjem subvencija u energetici, smatraju u fondu.
Kako navodi Komersant, ideje MMF vlada već razmatra. Nacrt zakona koji je pripremilo Ministarstvo za rad praktično povećava starosnu granicu za odlazak u penziju za državne službenike sa 60 na 65 godina.
Opsežnije mjere vlada razmatra opreznije. U okviru pripreme budžeta za period 2016-2018. godine, Ministarstvo finansija sa drugim ministarstvima razmatra desetoprocentno smanjenje troškova koje neće uticati na socijalne i troškove odbrane.
Bonus video:
