Od ukupnog javnog duga Grčke, koji trenutno iznosi 323 milijarde eura, najveći udio u evropskom dugu imaju zemlje članice eurozone na koje otpada ukupno 60 odsto duga.
Prema tabeli grčkih kreditora, koju je sačinio BBC, eurozona je kroz Evropski fond za finansijsku stabilnost Grčkoj pozajmila 141,8 milijardi eura i još dodatnih 52,9 milijardi, kroz poseban zajam za Grčku.
Gledano po državama, najveći kreditor je Njemačka, koja je preko evropskog programa pomoći i banaka Grčkoj plasirala ukupno 68,2 milijarde eura, slijedi Francuska s ukupnim iznosom od 43,3 milijarde eura, a na trećem mjestu je Italija sa 38,4 milijarde eura. Iza njih su Međunarodni monetarni fon koji je Grčku kreirao sa 21,4 milijarde eura i Evropska centralna banka sa 18,1 milijardi eura kredita.
Otpis tih dugovanja, što se donekle očekuje, prve dvije zemlje neće previše da pogodi s obzirom na njihovu snažnu ekonomiju, ali bi zato otpis duga mogao da predstavlja problem za Italiju (38,4 milijarde eura) i Španiju, kojoj Grčka duguje 25 milijardi eura, koje i same imaju probleme sa otplatom dugova, slabim oporavkom privrede i velikom nezaposlenošću, prenio je portal Indeks.hr.
I manje zemlje bi mogle da budu suočene sa moranjem da otpišu dug Grčkoj, što bi za njih bilo prilično teško s obzirom na odnos duga i njihovog bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Slovenija je Grčkoj pozajmila 1,4 milijarde eura što je 3,9 odsto BDP-a, dok je Malta sa pozajmicom od 400 miliona eura, dostigla pet odsto svog BDP-a.
Među državama-povjeriocima sa većim pozajmicama su i Holandija sa 13,4 milijarde eura, SAD 11,3 milijarde, Velika Britanija - 10,8 milijardi, Belgija sa 7,5, Austrija 5,7 i Finska 3,9 milijardi era.
Bonus video:
