Grčki ministar finansija Janis Varufakis je optužio kreditore da "terorisanjem" pokušavaju da primoraju Grke da prihvate štednju, upozorivši da će Evropa izgubiti koliko i Atina ako država bude primorana da izađe iz eurozone nakon današnjeg referenduma o uslovima pomoći.
Nakon nedjelje u kojoj je Grčka bankrotirala, zatvorila banke i počela da ograničava podizanje gotovine, Grci sjutra glasaju o tome hoće li prihvatiti ili odbaciti uslove međunarodnih kreditora za produžetak pomoći koja je održava na površini.
Ljevičarska vlada je pozvala birače da glasaju "ne", tvrdeći da evropski partneri blefiraju kada upozoravaju da bi to značilo izlazak Grčke iz oblasti jedinstvene valute, sa nesagledivim posljedicama po Grčku, Evropu i globalnu ekonomiju.
Prema anketama objavljenim u petak, tabor "da" je imao neznatnu prednost. Samo su prema jednoj protivnici uslova pomoći imali prednost, uprkos tome što se njih najmanje 50.000 pojavilo na protestu u centru Atine, koji je izgledao znatno brojniji od rivalskog koji je održan u isto vrijeme.
"Traže da prihvatimo vječno ropstvo", rekla je Rojtersu nastavnica Hermiona Tenekiodu (54).
Njemački ministar finansija Volfgang Šojble je kazao da bi bilo kakav izlazak Grčke iz eurozone mogao biti samo privremen.
"Grčka je članica eurozone. U to nema sumnje. Sa eurom ili privremeno bez njega: samo Grci mogu na to odgovoriti. I jasno je da nećemo ostaviti narod na cjedilu", rekao je.
Međutim, daleko od toga da je jasno kako bi privremeni izlazak iz 19-članog saveza funkcionisao, ocjenjuje Rojters i podsjeća da su neki ekonomisti iznijeli ideju o suspenziji na nekoliko godina i prelasku Grčke na drahmu dok se njena ekonomija ne stabilizuje.
Evropski partneri Grčke kažu da je eurozona sada u boljoj poziciji da minimalizuje uticaj tzv 'greksita' na njen južni bok nego prije nekoliko godina, kada je eksplodirala dužnička kriza. Međutim, Varufakis je rekao da bi Evropa izgubila više nego Grčka.
"Ako Grčka doživi krah, biće izgubljen bilion eura (koliko iznosi BDP Španije). To je previše novca i mislim da to Evropa ne može da dozvoli", rekao je za španski list El Mundo.
Ponovio je da će dati ostavku ako Grci izglasaju 'da' i optužio kreditore za pokušaj terorisanja birača ograničavanjem linije likvidnosti grčkih banaka.
"Ono što rade sa Grčkom ima ime: terorizam,“ rekao je Varufakis. „Zašto su nas primorali da zatvorimo banke? Da bi zastrašili narod".
U članku za grčki dnevnik "Katimerini", Varufakis je napisao: "EU neće imati pravnog osnova da izbaci Grčku iz eurozone, a potom će početi pravi pregovori sa kreditorima".
Udarac za prestiž velikog projekta
Grčka čini jedva dva odsto BDP eurozone, ali bi njen izlazak svakako predstavljao ogroman udarac za prestiž velikog projekta povezivanja evropskih država u neraskidiv savez.
"Čak i ako možemo izaći na kraj sa ovakivim razvojem događaja u smislu finansijske politike, greksit bi bio katastrofalan signal za države izvan Evropske unije", rekao je njemački šef diplomatije Frank Valter-Štajnmajer za list Tagesšpigel am Zontag.
"Bili bi ugroženi kredibilitet i reputacija Evrope u svijetu".
To bi značilo i čak veće probleme za Grčku, koju je kriza dovela do toga da je svaki četvrti radnik bez posla.
Lanac pekara Venetis je odlučio da obezbijedi besplatan hljeb za penzionere, nezaposlene i beskućnike dok su banke zatvorene, rekao je Rojtersu direktor Panagiotis Monemvasiotis.
Njemački list Velt am Zontag je, pozivajući se na "važnog pregovarača" među grčkim kreditorima, rekao da vlada u Atini ima novca "još možda nedjelju, sigurno ne puno duže".
Galerija
Bonus video:
