Evropska komisija optužila je ruski Gasprom za zloupotrebu svog dominanantnog tržišnog položaja u centralnoj i istočnoj Evropi i na taj način prekršila evropske propisa o konkurenciji.
Komisija je navela da ispituje mogućnost da je Gasprom ograničio svojim klijentima preprodaju gasa, što mu je potencijalno dozvolilo da naplaćuje nepravedne cijene u nekim zemljama članicama Evropske unije.
Nova evropska komesarka za konkurenciju Margaret Vestager, koja je prije nedjelju dana najavila slične mjere za zloupotrebe na tržištu protv američkog tehnološkog giganta Gugl, saopštila je da je Gasprom koji je pod kontrolom države koristio svoju dominaciju u državama koje su bile sovjetski klijenti kako bi podigli cijene za čak 40 odsto iznad norme.
To je bilo moguće zahvaljujući ugovorima u kojima se insistiralo na zabrani preprodaje gasa van granica – što predstavlja kršenja pravila o slobodnom tržištu a samim tim i zakona EU.
To je takođe bila i velika prepreka za napore EU da gasom snabdije Ukrajinu. Treći set optužbi protiv Gasproma odnosi se na pritisak kojem su bile izložene Poljska i Bugarska da investiraju u gasovode u skladu sa prioritetima koje je diktirao Gasprom, prenijela je agencija Rojters.
Najveća ruska kompanija odbacuje optužbe kao "neosnovane" i saopštila je da očekuje rezoluciju na političkom nivou – mada Vestager insistira da slučaj "nije politički".
"Era političkih i ekonomskih ucjena uz podršku Kremlja se bliži kraju", kazala je za Rojters predsjednica Litvanije Dalija Gribauskaite i pozdravila optužbe za koje zvaničnici EU kažu da su zasnovane na dokazima koji datiraju još iz vremena kada se osam pogođenih zemalja pridružilo bloku 2004. godine.
Zvanična istraga je otvorena u septembru 2012. mada je, kao i u slučaju Gugla kojim se Brisel bavi dvostruko duže, Vestager dramatično prešla na fazu krivičnog gonjenja manje od pola godine od kako je preuzela dužnost.
Gasprom ima 12 nedjelja da odgovori na optužbe, a Vestager je naglasila da je nagodba, koja bi podrazumijevala da Gasprom promijeni način poslovanja, i dalje moguća. Ukoliko do toga ne dođe, komesarka ima moć da kompaniju kazni novčano u iznosu do 10 odsto njihove godišnje prodaje – što bi u slučaju Gasproma iznosilo 10 milijardi eura.
"Gasprom je dominantan na svim ovim tržištima“, kazala je na konferenciji za novinare Vestager, bivša danska ministarka ekonomije.
"Gasprom je u nekim zemljama mogao da naplaćuje po većim cijenama bez straha da će gas pristizati iz država gdje su cijene manje“, rekla je Vestager govoreći o govorima sa tri bivše sovjetske baltičke države, Poljskoj i Bugarskoj.
Šire optužbe o sprječavanju prekogranične prodaje takođe obuhvataju Mađarsku, Slovačku i Češku Republiku.
EU je postigle dogovore kako bi Ukrajina dobijala gas uprkos konfliktu između Kijeva i Moskve, ali je snabdijevanje preko Slovačke bilo onemogućeno zbog ugovora sa Gaspromom kojim se zabranjuje preprodaja gasa.
Gasprom je prošle godine ponudio ustupke prethodniku Vestagerove u naporima da postigne nagodbu i izbjegne eventualnu kaznu ali su pregovori propali zbog odbijanja te kompanije da smanji cijene u Istočnoj Evropi.
Članice EU oko 30 odsto gasa dobijaju od ovog ruskog giganta.
Bonus video:
